Piše: Miladin Mitrović
Tragični događaji koji se dešavaju u Ukrajini uklapaju se u celokupnu sliku sistemske krize svetskog pravoslavlja, izazvane pre svega negativnom politikom Carigradske patrijaršije, a zatim i kolonijalnim ambicijama SAD i njenih natovskih satelita.
Kijevske vlasti duži niz godina, po instrukciji natovskih mentora aktivno sprovode kurs potpune likvidacije kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), diskriminišući njeno sveštenstvo, progoneći sveštenoslužitelje i njen verujući narod. Potreba za totalnim istrebljenjem kanonskog hrišćanstva u Ukrajini deo je strateškog plana zapadnih zemalja usmerenog protiv pravoslavne vere u celini i razbijanju jedinstva među pravoslavnim narodima. Koncept uništenja pravoslavlja u Ukrajini treba da postane svojeobrazna forma za sve druge “neposlušne” pravoslavne zemlje koje sa ciljem očuvanja sopstvene samobitnosti i identiteta budu stajale na putu evroatlantskih integracija.
Marionetske vlasti kijevskog režima i njihovi zapadni partneri, udarima na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, uništavaju poslednju nit koja povezuje ruski i ukrajinski narod. Zbog toga uopšte nije iznenađujuće što su i bivše vlasti Ukrajine preduzimale razne korake protiv kanonske crkve. Odvojene činjenice ugnjetavanja sveštenstva i vernika UPC zabeležene su još 2014. godine i ranije. Sistemski pritisak punog razmera na kanonsko pravoslavlje u Ukrajini počeo je 2018. godine i posebno se pojačao 2022-2023. Iniciralo ga je centralno rukovodstvo Ukrajine (predsednik, vlada, Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu) i trenutno se sprovodi u zakonodavnom planu, u delovanju specijalnih službi, na nivoima regionalnih vlasti i organa samouprave. Štaviše, 2019. godine, nasuprot kanonskoj UPC, stvorena je raskolnička “Pravoslavna crkva Ukrajine” (PCU), koju je iste godine carigradski patrijarh Vartolomej, kršeći norme kanonskog prava, obdario autokefalnim statusom.
Obračun
Da ukrajinski projekt treba da postane koncept za obračun sa pravoslavnom verom u drugim zemljama, svedoči činjenica koja govori da je za eliminaciju UPC stvoren odgovarajući zakonodavni okvir. Od 16. juna 2023. godine u Vrhovnoj skupštini Ukrajine registrovano je devet diskriminatorskih zakona, u ovom ili onom obliku, usmerenih protiv UPC. Inicijatori ne kriju da je njihov cilj da naruše prava zajednica i vernika ove konfesije, nasilno oduzmu njenu imovinu, oduzmu joj istorijsko-pravni naziv, zabrane joj da se naziva “pravoslavnom” i, konačno, liše je mogućnosti da sprovodi aktivnosti na teritoriji Ukrajine. Tako je 1. decembra 2022. godine Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine usvojio odluku čija je stvarna svrha totalno ograničavanje prava zajednica UPC. Odlukom je odobren niz mera, uključujući:
- izradu od strane kabineta ministara nacrt zakona o zabrani UPC;
- pojačavanje pritisaka na UPC od ukrajinskih specijalnih službi;
- lišavanje prava da kanonska crkva koristi hramove najstarijeg i najvećeg manastira Kijevsko-pečerske lavre;
- uvođenje takozvanih sankcija protiv njenih episkopa.
Odluka je odobrena ukazom predsednika V. Zelenskog od 1. decembra 2022. godine, a njegovim ukazima od 11. i 20. decembra 2022. godine odobrena je lista “sankcija” protiv 14 episkopa UPC. “Sankcije” podrazumevaju zabranu bilo kakve aktivnosti pojedinca i njegovo faktično lišavanje imovine na teritoriji Ukrajine.
Takođe, direktnim ukazom Zelenskog, 2022. godine, dvanaest episkopa UPC je lišeno ukrajinskog državljanstva i predlaže se da budu nasilno proterani iz zemlje – suprotno Ustavu Ukrajine, koji zabranjuje lišavanje državljanstva ili proterivanje državljana iz Ukrajine (član 25).
Ukupno, prema riječima šefa SBU V. Maljuka u intervjuu za “Interfaks-Ukrajina” od 21. aprila 2023. godine, u 2022-2023, za 19 predstavnika UPC već je ukinuto državljanstvo Ukrajine. Pored brojnih činjenica hapšenja i proterivanja episkopa i klirika UPC, postoje i činjenice o nestancima i otmicama sveštenstva, dokazi o njihovom mučenju i premlaćivanju, kao i smrti pod krajnje nejasnim okolnostima. Tako npr. u Verhovini, Ivano-frankovskoj oblasti, naoružani ukrajinski nacionalisti zauzeli su i nasilno zatvorili Dukonski manastir UPC. Stari iguman manastira, arhimandrit Tit (Dračuk), pretučen je, kidnapovan i nasilno držan nekoliko dana. Lokalne vlasti su manastir predale na korišćenje sveštenstvu PCU. Arhimandrit Tit je potom odveden od strane nepoznatih lica u šumu u susednom regionu pod pretnjom smrću.
Nasilje
Pored toga, kijevski režim pokrenuo je izradu niza diskriminatornih zakona, za nasilno oduzimanje crkava i manastira, nezakonitu preregistraciju zajednica, negovanje govora mržnje, nemotivisanu agresiju i nasilje nad sveštenstvom i vernicima UPC. Tako na primer, nacrti zakona br. 7204 od 22. marta 2022. godine (O zabrani Moskovske patrijaršije na teritoriji Ukrajine) i br. 7213 od 26. marta 2022. godine (O izmenama i dopunama zakona Ukrajine ‘O slobodi savesti i Verske organizacije’ zabraniti delovanje verskih organizacija…) predlažu potpunu zabranu UPC, nacionalizaciju njene imovine, prinudnu likvidaciju svih zajednica, zaplenu manastira i pojačan pritisak na nju od strane ukrajinskih specijalnih službi. Ohrabreni zakonodavnim aktima pristalice raskolniče crkve, uz podršku lokalnih vlasti, nasilno zauzimaju hramove jedine kanonske pravoslavne crkve i predaju ga na korišćenje svojoj raskolničkoj zajednici. Protesti i otpori kanonskih vernika UPC suzbijaju se silom, uz angažovanje policije i radikalnih organizacija; a agencije za sprovođenje zakona odbijaju da evidentiraju dokaze o nasilju i drugim prekršajima, ometajući njihovu pretpretresnu istragu. Zaplene hramova vatrenim oružjem su česte. Pored paravojnih struktura takozvane teritorijalne odbrane, zaplene često podržavaju lokalne vlasti i agencije za sprovođenje zakona. U njima aktivno učestvuju i predstavnici drugih verskih organizacija. Ove akcije su često povezane sa masovnim nasiljem, pritiskom na sveštenstvo.
Koncept
Prema rukovodstvu UPC, 2022. godine zaplenjeno je 129 crkava u Ivano-frankovsku, Lavovu, Volinju, Rivneu, Žitomiru, Hmeljnickom, Vinici, Černovci, Černigovu, Kijevu i drugim regionima Ukrajine, a samo u 31 slučaju bila je reč o dobrovoljnom prelasku zajednica. Prema novijim procenama (Pravno odeljenje UPC, 29. decembar 2022), zauzeto je oko 250 crkava UPC. Prema informacijama od 1. marta 2023. godine, preko 300 zajednica je bilo podvrgnuto takvoj nelegalnoj “preregistraciji” u periodu 2022-2023.
U periodu od 2022-2023. u Ivano-frankovskoj oblasti su zaplenjene ili zatvorene sve crkve i manastiri UPC. Zaplene su u jednom broju slučajeva bile praćene premlaćivanjem sveštenstva, vernika i monaštva, zastrašivanjem i oružanim kidnapovanjem sveštenstva. Međutim, 28. marta 2023. u Ivano-frankivsku, pristalice PCU upale su u saborni hram Ivano-frankivske eparhije Ukrajinske pravoslavne crkve: oko 200 ljudi, uključujući maskirane militante i predstavnike antiterorističke jedinice, probili su kapiju i ušli u teritoriju hrama, a zatim probili njegova bočna vrata i unutra poprskali suzavac, primoravši branioce sabornog hrama da napuste prostorije. Prisutni policijski službenici nisu ometali zaplenu. I pored toga što vernici UPC nisu pružili otpor, bili su pretučeni: pretučen je episkop Ivano-frankovski i kolomijski Nikita, pretučen je snimatelj koji je bio u njegovoj pratnji, koji je emitovao uživo, a prenos je prekinut. Neki od sveštenika su tražili medicinsku pomoć u vezi sa hemijskim opekotinama rožnjače. Sekretar eparhijske uprave je od trovanja gasom izgubio svest i hospitalizovan je u teškom stanju.
Vrlo važno je istaći da mnoge međunarodne organizacije najvećim delom ostaju slepe i gluve za činjenice javnog genocida protiv kanonske UPC. Činjenice i izveštaji kojima se direktno potvrđuje kršenje ljudskih i religioznih prava velikih razmera u Ukrajini ostaju bez ikakve reakcije. U suštini, međunarodne strukture, uključujući i najautoritativnije kao što su UN i njeno rukovodstvo, još nisu izašle sa nedvosmislenom osudom kijevskog režima zbog kršenja svojih međunarodnopravnih obaveza u oblasti ljudskih prava. U novembru 2021. godine, Komitet za ljudska prava, nadzorno telo osnovano u skladu sa Međunarodnim pravom o građanskim i političkim pravima, usvojio je zaključna zapažanja o redovnom izveštaju Ukrajine o sprovođenju obaveza iz PGP, u kojima je izrazio zabrinutost o prijavama o kršenju prava vernika UPC. Posebno je navedeno: “Komitet je zabrinut zbog izveštaja o nasilju, zastrašivanju i aktima vandalizma nad bogomoljama u vezi sa procesom tranzicije crkava i verskih zajednica iz UPC u novostvorenu pravoslavnu crkvu Ukrajine. Komitet je takođe zabrinut zbog izveštaja o neaktivnosti policije u vezi sa ovakvim incidentima i nedostatkom informacija o istragama koje sprovodi država članica.” Nažalost, nijedna relevantna međunarodna organizacija nije obratila pažnju na primedbe ovog komiteta.
Postaje očigledno da međunarodna javnost zatvarajući oči na činjenice najgrubljeg sistemskog kršenja prava pravoslavnih hrišćana od strane kijevskog režima, svesno podržava političku samovolju i bezakonje koja se sprovode sa ciljem totalnog uništenja UPC. Zbog svega ovog, sada postaje potpuno jasno da proces sistemskog uništenja pravoslavlja u Ukrajini nije bio nimalo slučajan, već da je to dobro osmišljen koncept Zapada koji će vremenom postati najvažniji instrument za borbu protiv Pravoslavne crkve i njenog učenja.
Autor teksta je sveštenik Miladin Mitrović, savjetnik SNP – Izbor je naš za religijska pitanja i starješina Hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Banja Luci
Komentariši