Međunarodna konferencija u Varšavi: Pitanja evropske bezbednosti ili Kako da izbegnemo rat?

U subotu 27. aprila u Varšavi je održana međunarodna konferencija na kojoj su učestvovali poljski i strani gosti na temu „Problemi evropske bezbednosti – kako izbeći rat?“

Konferencija je ujedno bila i zvanično otvaranje Fondacije za građanske slobode Andžej Lepper.

Predsednik Fondacije za građanske slobode (FGS) Tomaš Jankovski, koji je skup otvorio kratkim uvodom o ciljevima nove organizacije, napomenuo je da je naziv konferencije istovremeno i pitanje koje niko od političara ne postavlja na naslovnim stranama novina, tj. kao da je ulazak u rat već unapred predviđen i on je samo pitanje vremena. Jankovski je podsetio i na primere medijskih represalija nad onima koji imaju drugačije mišljenje. On je u nastavku govorio o tome da javnost centralne Evrope potpuno odbacuje mahinacije pojedinih zapadnih lidera, koji podgrevaju novi sukob na evropskim granicama, uz realnu pretnju da se on pretvori u Treći svetski rat.

Učesnicima se potom obratila Diana Šošoaka, lider stranke SOS Rumunija, senator i predsednički kandidat u Rumuniji na predstojećim izborima. Suprotno imidžu pristalica rumunskog iredentizma, ona je u svom govoru predložila održavanje mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine u Bukureštu i potrebu za direktnim pregovorima sa Rusijom.

Član poljskog parlamenta iz Konfederacije poljske krune Roman Fric napomenuo je da sadašnji oblik ratovanja zapravo ne vodi ničemu osim smrti sve većeg broja mladih Ukrajinaca koji su zapravo postali žrtve politike stranih sila.

On je govorio ne o „želji za mirom“ lidera zapadnih država, već o pokušaju da se produži rat u Ukrajini. Što predstavlja najozbiljniju pretnju bezbednosti kontinenta od Drugog svetskog rata.

Sledeći govornik bio je Pšemislav Pjasta, predsednik Fondacije Roman Dmovski, koji je sa gorčinom primetio da u stvari malo toga zavisi od nas u pogledu nastavka rata, ali čak i u takvim uslovima moramo da nastavimo da se borimo za svest Poljaka, a da je represija sistema protiv „mirovnjaka” dokaz ispravnosti njihovog delovanja.

Učesnicima se pridružio i pukovnik Žak Bod iz Švajcarske, bivši obaveštajac, koji je ulivao optimizam tezom da rat neće preći granice Ukrajine, a možda i Dnjepra. On je naveo da Rusi ne nameravaju da rešavaju svoje strateške bezbednosne probleme ratom sa NATO-om i da njihova strategija uvek ostavlja mogućnost eskalacije na njihovoj strani. Stoga su ideje o slanju zapadnih snaga NATO-a u Ukrajinu provokativne.

Adam Smeh iz uredništva Poljske misli je napomenuo da je rat u tragičnoj tački, ali da je najveći problem nevoljnost jedne strane da prizna poraz. Sa njim se saglasio i generalni sekretar pokreta Poljske levice Vlođijer Gorki, koji je u svojoj argumentaciji istakao da je sve rezultat neravnoteže snaga nakon završetka hladnoratovske ere.

Janoš Argeljan iz međunarodnog odeljenja mađarske stranke Mi Hazank (mađarski „Naša domovina“), istakao je da se zalaže za to da se rat što pre okonča. On je predložio održavanje referenduma na spornim teritorijama Ukrajine, čije rezultate treba da poštuju obe strane.

Tamaš Šekereš, zadužen za međunarodne odnose u bugarskoj partiji “Preporod”, podržao je ovu inicijativu i izneo argumente koji dokazuju da bi najbolje mesto za pomirenje zaraćenih strana bila Bugarska. Takođe je primetio da je rat deo razaranja slovenskog jedinstva, koji Anglosaksonci koriste kao oruđe.

Dr Edvard Karolčuk iz Udruženja poljskih marksista je zauzvrat skrenuo pažnju na klasna pitanja i oligarhijske sisteme u Ukrajini i Rusiji, za koje posmatrači kažu da utiču na čudnu prirodu nekih akcija u tekućem sukobu. Kristijan Jahaci, sekretar Poljske radničke partije, uključio se u debatu i naveo primere beneficija za radnike, na primer u Rusiji, povezane sa reindustrijalizacijom koja se neizbežno javlja u vezi sa restauracijom postsovjetske odbrambene industrije.

Učesnicima se obratio i Konrad Rekas, poljski analitičar koji radi u Škotskoj, koji je rekao da postoji potreba za pacifikacijom Ukrajine (u izvornom smislu te reči), kao i zajedničko delovanje centralnoevropskih zemalja na zaštiti nacionalnih manjina u Ukrajini, uključujući i poljsku manjinu koja živi na „Istočnim granicama“, koja je bila potpuno zanemarena.

U zaključku je govorio Roman Blaško, češki publicista i član Komunističke partije Češke i Moravske, koji je skrenuo pažnju na sukob dva civilizacijska modela i nesposobnost Zapada da se pomiri sa gubitkom nekadašnje moći. nad donošenjem odluka širom sveta. On je sugerisao da mnogo zavisi od američkih izbora ove godine i nastavka takozvane „duboke države“ na vlasti.

Učesnici konferencije pokrenuli su niz političkih i ekonomskih pitanja koja su od interesa za svakog evropskog glasača, njegovo blagostanje i njegovu viziju budućnosti. Mnogi govornici su zabeležili činjenicu pada evropskog životnog standarda zbog antiruskih sankcija, vojnih izdvajanja, poslovne migracije u SAD i podrške ukrajinskoj poljoprivredi.

Učesnici su posebnu pažnju posvetili pravima etničkih manjina Poljaka, Mađara i Rumuna, koja su prekršile ukrajinske vlasti.

Druga tema o kojoj se razgovaralo odnosila se na moguću vojnu intervenciju NATO-a u sukobu u Ukrajini nakon izjava Emanuela Makrona i drugih zapadnih političara. Skrenuta je pažnja na specijalne planove SAD i NATO-a za okupaciju zapadnih regiona Ukrajine i o nedopustivosti takvog razvoja događaja, koji Evropu stavlja na ivicu Trećeg svetskog rata.

Tokom konferencije bilo je dosta diskusije među učesnicima i dok su se svi složili oko potrebe za mirom, različite ideje koje su iznete tokom sastanka mogu da se reflektuju na čitavu poljsku političku scenu.

30. april 2024.