Intervju sa Hansom Nojofom: Imidž „Putinovog neprijatelja“ više ne pije vodu

Aktuelna nemačka politička elita nije htela da poveruju u Vensova upozorenja izneta na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. U psihologiji se to zove represija. “Da sam terapeut”, kaže naš sagovornik, pokušao bi da ih nežno uvedem u stvarnost. “Ali kao političar, sumnjam da je ostalo dovoljno vremena”.

Da Evropa i SAD, u osvit stvaranja novog svetskog poretka, ne mogu biti neutralne a ni ravodušne po pitanju ishoda izbora u Nemačkoj koji će odrediti saziv donjeg parlamenta Bundestaga ali i ime novog kancelara svedoči podrška koja je ovih dana stigla „prokaženoj“ Alternativi za Nemačku od strane nove američke administracije ali i tradicionalno konzervativne zvanične Budimpešte. Istovremeno stare poljuljane elite EU, potežu stari argument, ubeđujući birače da je glas AfD-u čin podrške fašizmu. O tome kome će, uvažavajući širi geopolitički kontekst i promenu američkog spoljnopolitičkog kursa, argument o „desnom neprijatelju“ doneti a kome oduzeti glasove, te pred kojim izazovima se nalaze nemački birači a pred kojima etablirane stranke razgovaramo sa Hansom Ludvigom Nojhofom, evroparlamentarcem iz AfD.

„Zaista, AfD je sada uskađena sa novom američkom strategijom potvrđivanja sopstvene pozicije i priznavanja pozicije drugog u multipolarnom svetskom poretku. Suprotstavljanje Donaldu Trampu moglo bi da dovede do toga da evropske, još uvek vladajuće, stranke, preigraju stvarnost i postanu marginalizovane. Međutim, po pravilu, novi trendovi iz SAD vremenom se prelivaju i u Evropu. Da nije tako, Zapad bi bio podeljen“.

U kom pravcu idu rezultati anketa kada je reč o rejtingu AfD?

Postoje predviđanja koja se kreću oko 25 odsto. Izvesno da će biti udvostručeni broj glasova u odnosu na prethodne izbore. Sve više ljudi shvata da kartelske stranke nemaju odgovor na velika pitanja i izazove vremena i, u najgorem slučaju, čak ni ne priznaju realnost. Naš program je, pak, u skladu sa realnošću.

Koliko je podrška Ilona Maska, a koliko Viktora Orbana uticala na rast rejtinga Alternative za Nemačku?

Zaista smo bili veoma zadovoljni podrškom Ilona Maska i Viktora Orbana. Orban je i sam dugo bio klevetan. Ali nadamo se da će to uskoro prestati. Mask, s druge strane, uživa velike simpatije u Nemačkoj, pre svega kao investitor i proizvođač električnih automobila. Sadašnji pokušaji da se on okleveta ne deluju baš ubedljivo.

Alis Vajdel je animirala Nemce, čak i one kolebljive oko podrške samoj stranci, da joj poklone simpatije, kao budućem kancelaru. Kako to objašnjavate?

Alis Vajdel je mlada, moderna i visoko kvalifikovana žena. CV Alis Vajdel je međunarodni. Kao školovani ekonomista, ona je kvalifikovana u ovoj oblasti i samim tim je sušta suprotnost našem aktuelnom ministru ekonomije, koji je, uzgred, pisac knjiga za decu.

Demonstranti koji su na ulicama Nemačke negodovali zbog otvaranja debate oko migracionog pitanja (Merc- Alternativa) sve vreme su insistirali na antifašizmu. Nisu li analogije između bezbednosnog pitanja kakvo je migraciono i fašizma nategnute?

Tačno. Ali bojim se da to jasnije vidi iz inostranstva nego kod većine nemačkih novinara. Antifašizam je antidemokratski borbeni koncept sa kojim se Staljin već obračunavao sa svojim protivnicima. DDR je svoj zid nazvao „Antifašistički zaštitni zid“. U tom duhu, termin je sada proizvoljno instrumentalizovan protiv svih onih koji misle drugačije. On izokreće stvari, računajući na pozitivan efekat – i odvlači pažnju od sopstvene intelektualne bespomoćnosti i duhovne praznine.

Budući da etablirane stranke isključuju koaliciju sa AfD, dovedeći u pitanje volju birača kao nosioca suvereniteta, kako bi po vama mogla da izgleda matematika ovih izbora?

Merc zna da samo uz našu pomoć može doneti političku promenu ali se ne usuđuje na taj korak iz straha da bi se CDU mogla raspasti. Dakle, nazire se koalicija levog centra CDU sa crveno-zelenim. Konzervativni tabor ostaje podeljen i nemoćan. Time je većina birača prevarena.

U kojoj meri je vladajuća koalicija razumela upozorenje izrečeno na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da bi pokušaj ponavljanja rumunskog scenarija u Nemačkoj mogao biti uvod u otuđenje od SAD?

Iako bi trebalo da sam pripremljen za svaki njihov ispad, iznova me je iznenadilo koliko poricanje stvarnosti duboko seže među aktuelnom nemačkom političkom elitom. Nisu hteli da poveruju u to šta im je Vens rekao. U psihologiji se to zove represija. Ali oni će shvatiti da su sada pod budnim okom celog sveta, i to će ih učiniti opreznijim. Trenutno su u šoku. Imidž neprijatelja „Putina“ više ne vredi mnogo. Da sam terapeut, sada bih pokušao da ih nežno uvedem u stvarnost. Ali kao političar sumnjam da nam je ostalo još toliko vremena.

Koliko je EU spremna da se suoči sa činjenicom da je neoliberalizmu istekao rok?

Više volim da govorim o globalizmu, čija je ideološka srž bezgranični „kosmopolitizam“. Od 1991. Zapad, odnosno SAD i Evropa kao mlađi partner SAD, veruju da mogu da prošire svoju moć i svoje tržište bez ograničenja. Takozvane zapadne vrednosti treba da budu prihvaćene u celom svetu. Ovo pogrešno shvatanje mora hitno biti zamenjeno novom paradigmom. Naime, zaštita svoga- svoje porodice, svoje nacionalne države i sopstvene kulture.

Šta za posledicu može imati izbacivanje Evrope iz pregovora o okončanju sukoba u Ukrajini?

Pre svega, želim SAD i Rusiji puno uspeha u pregovorima kako bi besmisleno ubijanje konačno prestalo. A kada se mir uspostavi, hitno moramo da vratimo naše odnose sa Rusijom na pravi put. Potreban nam je novi mirovni poredak u Evropi, koji naravno uključuje i uvek je uključivao Rusiju. To smo ponavljali iznova i iznova od prvog dana rata.

Kakvu je ulogu u novom svetskom poretku Evropi namenila Rusija, a kakvu Amerika?

Početak pregovora pokazuje da SAD posle svojih katastrofalnih unipolarnih intervencija realnost multipolarnog svetskog poretka stavljaju u temelj spoljne politike. Međutim, mnogo važnije od onoga što Rusi i Amerikanci misle o Evropi jeste kakvu sliku i viziju mi imamo o sebi. Moramo hitno da radimo na tome i to je i moja centralna tema u Briselu.

Kako komentarišete poruke poslate sa samita Patriota za Evropu održanog u Madridu? Da li možemo govoriti o jakoj evropskoj desnici bez učešća Alternative za Nemačku?

Kroz posetu Alis Vajdel Viktoru Orbanu u Mađarskoj i reči podrške američke vlade, vrednost AfD-a je postala očigledna i spoljnom svetu. I pored svih razlika između konzervativnih snaga u Evropi, jasno je da su svima zajednički: suverenitet država i zaštita Evrope. Otvorene granice Evrope dovele su ove vrednosti u opasnost. Bez AfD-a neće biti jake evropske desnice.

Narodi Češke, Srbije, nedavno i Gruzije stavljeni su pred složene političke dileme. Postoji li unutrašnja nit koja povezuje ova „događanja naroda“?

Nisam u poziciji da kompetentno komentarišem unutrašnju situaciju u Srbiji. Generalno, mi u AfD upozoravamo na mešanje u unutrašnje stvari drugih država. Ovakva mešanja su prouzrokovale mnogo štete u prošlosti.

Izvor: EagleEyeExplore