Dobro došli u mrežu

Pretvara li se Srbija u čvorište za koordinaciju antiputinovskih igrača, gadljivih na front i krv, ali ne i na zapadne agenture i njihov novac?

Istraga oko smrti ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog nije još stigla da ponudi nijedan konkretan podatak, a u Beogradu je na desetine ruskih liberala, gadljivih na front i krv, ali osetljivih na demokratske slobode odlučilo da „likvidaciju simbola nepokorene Rusije“ stavi na Putinovu dušu.
Dirljive scene. Ispred ruske ambasade u Beogradu okupljeni nose fotografije Navaljnog, polažu cveće i pale sveće. Prozapadni mediji pažljivo registruju antiratno raspoloženje „spontano“ okupljenih Rusa, insinuirajući da svojim hrabrim delovanjem i sami rizikuju da ih neko misteriozno ućutka. Za te potrebe publikuju čitave liste žrtava navodnih smaknuća i neobičnih okolnosti iza kojih stoji mračna kula Kremlja. Scenografija ima snagu da zaledi krv u žilama da nije pitanja koja vise u vazduhu: Ko i sa kojim ciljem koordinira ruske izbeglice u Srbiji, kakva je njihova veza sa Ženama u crnom, a kakva sa stranim ambasadama, te kojim kanalima su stekli angažmane u političko-medijsko-poslovnim krugovima?
Priča obećava dobar zaplet, ali o konačnim uhlebljenjima (ruskojezičnih radnika) na mestima gde bi se i Kremlj zapanjio da ih vidi, drugom prilikom. Za sada dekodirajmo suze na protestu.

VAŽAN POTENCIJAL Izbor vremena i mesta okupljanja prepušten je proverenim koordinatorima koji su nizom protesta organizovanih u Srbiji, a pod ukrajinskom zastavom, stekli simpatije novopridošlih sunarodnika. Jedan centar je smešten u Novi Sad, drugi u Beograd. Za prvi se vezuje ime informacionog resursa „Napredna Srbija“ grupe „entuzijasta“ koja vrednosne stavove iznosi kroz kritiku ruskog i srpskog režima. Iskorak iz kruga zapadnih tema kanal je napravio posle kraće pauze u radu kada je 5. marta 2022. obavestio svoje pratioce da „menja agendu sa SAD na Srbiju“. Usledili su pozivi Rusima u domovini da se dosele u Srbiju.
Diskretan uvid u bazu delovanja navodi na zaključak da je reč manje o kosmopolitama a više o proverenim ljudima u kojima zapadne NVO prepoznaju važan potencijal za agitacije protiv Putina, ali i srpskog režima, koji odoleva pritiscima da uvede sankcije Rusiji. U četu, anonimni autori podstiču srpske državljane da kroz različite forme iskažu antirusku i antivladinu poziciju.
Druga ćelija smeštena u Beogradu deluje kroz nevladinu organizaciju „Rusko demokratsko društvo“ (RDD). Među ciljevima ove kuće navodi se ujedinjenje novog talasa ruske emigracije i njihova saradnja sa građanima Srbije u cilju formiranja „demokratskog“ društva u zemlji. Takođe, i organizacija mitinga i šetnji i „promovisanje demokratskih vrednosti: poštovanje ljudskih prava, promenjivosti vlasti, poštenih izbora, nezavisnog sudstva i potčinjavanja vlasti zakonu“…

BRAĆA, ALI RUSKA Glavni urednik je novinar Anton Soldatov, saradnik niza ruskih opozicionih izdanja, a osnivač Petar Nikitin, državljanin Holandije. Biografija Nikitana zavređuje pažnju. Ruski aktivista se od 1993. do 1998. godine obučavao se u Međunarodnom internatu Erde. Tokom 2003. izučavao je međunarodno javno pravo na Univerzitetu u Beču da bi 2004. magistrirao na univerzitetu u Mastrihtu, a 2009. stekao više obrazovanje na pravnom koledžu u Birmingenu. Od 2012. njegovo ime nalazi se u registru kompanije „Arnold & Porter Kaye Scholer LLP“, gde do 2016. obavlja posao pravnika a zatim i konsultanta. U Beogradu se nastanjuje 2016. godine. Nikitin ne krije da se od 2021, podstaknut hapšenjem Alekseja Navaljnog, bavi organizacijom protesta u Srbiji. S početkom SVO, skupovi dobijaju izrazito antiratni karakter da bi u jednom trenutku poslužili kao platforma za pozive na svrgavanje vlasti u Srbiji.
„Mi smo tri bratska naroda“, obraća se svojim prijateljima Rusima, Belorusima i Ukrajincima, podsećajući ih da su uvek bili zajedno, nikada u sukobu, te da sada, kao i pre 80 godina, ispred sebe imaju istog neprijatelja koji se zove fašizam i koji trenutno nastupa u obliku, kako kaže, poludelog i razularenog diktatora Vladimira Putina. Sve to dešava se u zemlji gde istraživanja javnog mnjenja sugerišu da većina njenih građana podržava Rusiju i izričito se protivi uvođenju sankcija.
U službi ideje plemenitog širenja američke demokratije, Nikitin izazivački poručuje Srbima: „Ako zaista jesu naša braća i ako im je stalo ne samo do dvoglavih orlova, zastava i oružja već i do ljudi, tražimo njihovu podršku. Ginu nedužni Ukrajinci, Rusi i Belorusi jer je jedan čovek izgubio glavu. Ovo mora da se zaustavi.“

ZAPADNE AMBASADE RADE Krajem decembra Nikitin ostvaruje i prve važne kontakte sa predstavnicima zapadnih ambasada. Tema je razmatranje mogućnosti organizacije antiratnog mitinga u Beogradu protiv vraćanja srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju. Zvuči kao opaki plan. Dok je ishod dogovora još na klackalici, aktivisti nastavljaju sa šetnjama pod ukrajinskim zastavama da bi se u maju pridružili protestima „Srbija protiv nasilja“. Zahtevi članova RDD postaju fascinantni i nikako ne odražavaju pretpostavljeni status u srpskom društvu. Pozivima za smenu Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina pridružio se i onaj aktivistkinje pokreta Jekaterine Jašćenko, koja ni manje ni više no poziva na rušenje vlasti u Srbiji. S kojim kredibilitetom?
Nešto kasnije, posle zabrane ulaska u zemlju Nikitinu, aktivisti RDD su u Beogradu organizovali akciju pod parolom „Antiratni Rusi – nisu pretnja Srbiji“. Zar?

A SAD – ŽENE U CRNOM Saradnja sa Ženama u crnom bila je i prvi zvanični signal da su inostrani faktori u Nikitinovoj borbi prepoznali svoju šolju čaja. Za investicioni fond „Sigrid Rausing Tru“, koji finansira organizacije tesno povezane sa Ženama u crnom, podrška novim snagama koje obećavaju – prava je sitnica. Ali rad mora biti efikasan. Otuda, pored protestnih akcija, pokret organizuje susrete, predavanja, festivale i izložbe.
„Antiratna“ izložba „Moj Beograd“ umetnika Ane Gladiševe i Gljeba Pušćeva vrlo se jasno odnosi i prema SVO i onima koji je podržavaju. „Prevaspitavanje Srba“ postaje frekventna uputnica članovima telegram četa RDD. Istovremeno, centar „Krokodil“ pruža nesebičnu podršku pomenutim događajima po zamislima Nikitina. Treba li podsećati da „Krokodil“ uživa poverenje zapadnih diplomatskih predstavništava i fondova. Neke pretpostavke idu u pravcu sumnji da NVO dobija finansijska sredstva preko struktura Mihaila Hodorkovskog. Interesantno i indikativno, posebno sa stanovišta da RDD učvršćuje saradnju sa još jednom adresom – organizacijom „Kovčeg“, mrežom koja koordinira s ruskim preseljenicima u inostranstvu. Projekat je pokrenula Anastasija Burakova nakon početka SVO, bliska saradnica Hodorkovskog, svojevremeno angažovana na njegovom projektu „Razglednice ljudskih prava“.

ZNAČI LI VAM PREZIME HODORKOVSKI? Organizacija ima svoja predstavništva u Jerevanu i Istanbulu, kao i široku mrežu četova u raznim zemljama: auditorijum na Telegramu krajem 2022. godine premašivao je 120 hiljada ljudi. Pomenuto je da se „Kovčeg“ finansira preko posredničkih firmi Hodorkovskog – npr., u gradovima u kojima je prisutan „Kovčeg“ bila su otvorena predstavništva kompanije „ReforumSpace“, registrovane u Litvaniji, a koja postojano menja nazive i pravne adrese. Kao koordinator projekta „Reforum“ naveden je Denis Solovjov, koji je ranije predvodio NVO „Otvorena Rusija“ Hodorkovskog.
Direktorka „Reforuma“ Natalija Arno takođe je radila za Hodorkovskog i rukovodila ruskom filijalom Međunarodnog republikanskog instituta (IRI). Arnoova je na čelu dve organizacije, registrovane u SAD: „Free Russia Foundation“ (kao zaposleni saradnik je naveden i Denis Sokolov) i „Foundation for Democratic Development“, u čijim izveštajima figuriraju grantovi „Freedom House“. U prošloj godini „Free Russia Foundation“ je zaključila sa Stejt departmentom ugovor na period od 1. oktobra 2022. do 29. septembra 2023. na sumu nešto veću od 947 hiljada dolara. Adresa organizacije navedena u izveštaju o grantu odgovara adresi vašingtonske filijale „Free Russia Foundation“. Klupko se odmotava…
Simetrije s dešavanjima u Srbiji nisu ni nasilne ni daleke. Vratimo se na RDD.
Kurseve i seminare u zatvorenim četovima RDD realizuje kroz projekat „Prvim letom“ koji je pokrenula organizacija „Kovčeg“. Zamisao je priprema političkih aktivista za povratak u Rusku Federaciju kako bi „izgradili demokratsku Rusiju“.

AKTIVISTI I ONI DRUGI Među partnerima projekta nalaze se kanadska NVO „Russian Canadian Democratic Alliance“ (RCDA), francusko društvo pristalica Alekseja Navaljnog „Russie-Libertés“, a takođe i holandska filijala „Free Russia Foundation – Free Russia NL“ i „Russian Democratic Society“ u Velikoj Britaniji.
Tim povodom sredinom jula Beograd i Novi Sad posetila je Anastasija Burakova, osnivač „Kovčega“.
Seriju nastupa na temu „O Rusiji budućnosti“ podržao je RDD. Za uzdarje, obezbeđen je novac kojim od 11. jula RDD otvara Školu aktivizma u kojoj izbeglice iz Rusije dobijaju uputstva kako uspostaviti kontakte sa inostranim fondovima i napraviti privlačan proizvod za Srbe i interesantan za medije. Glavni cilj projekta je – stimulisanje u Srbiji novih antiruskih i antivladinih inicijativa. Posle završetka obuke od diplomaca se očekuje da se pridruže postojećim projektima ili pokrenu sopstvene.
Premrežavanje Srbije je u toku. Ideja da ona postane izabrano čvorište za dalju koordinaciju antiputinovskih snaga nije ni naivna ni novijeg datuma. Za potrebe učešća u realizaciji nije nužno deklarisati se kao ruski aktivista. Dovoljno je pokazati odnos prema SVO, uz poželjnu dozu gađenja. I uplata će leći. Dobro došli u mrežu.