Koju cenu plaćaju nemački političari koji se javno zalažu za suverenitet Nemačke, normalizaciju odnosa sa Rusijom i mir u Ukrajini?
Jurij Kofner je istaknuti nemački ekonomista i član najveće opozicione stranke- Alternative za Nemačku. Ta činjenica koštala ga je neprijatnosti na aerodromu u Čikagu gde je nakon desetočasovnog ispitivanja, umesto da nastavi put i uzme najavljeno učešće na konferenciciji ekonomista- vraćen u Nemačku. Neformalni povod za zabranu ulaska u SAD navodno je bio mim pronađen u njegovom telefonu koji prikazuje Zelenskog i Bajdena. Jurij Kofner je uveren da su razlozi dublji i imaju veze sa stavovima AfD po pitanju Rusije, i odnosa sa Zapadom.
Šta se zapravo dešavalo na aerodromu u Čikagu? Mogli ste da pretpostavite da bi jedan mim mogao poslužiti kao povod za neprijatnosti koje su usledile?
Po izlasku iz aviona sačekala me je, u navodno u rutinskoj proveri, američka pogranična policija i FBI. Rečeno mi je da krenem sa njima, oduzeli su mi mobilni i laptop. Ispitivanje je trajalo ravno 10 sati. Kao rezultat ove istrage nije mi dozvoljen ulazak u Sjedinjene Države, i upućen sam na sledeći let za Nemačku. Laptop mi je vraćen, ali mi je telefon oduzet, kako su rekli, radi dalje provere. Da sam verovao da postoji bilo kakav osnov u mojim dosadašnjim aktivnostima, razumljivo, ne bih letelo u SAD. Naravno, nisam računao sa problemima. Zanimljivo, meni ulaz u zemlju nije zvanično zabranjen već mi je ponuđeno objašnjenje, uobičajeno formulisano, da nemam pravo, i da mogu nanovo da pokušam da dobijem vizu. Zvanični trag ne postoji, ali mi je neformalno rečeno da je razlog zadržavanja mim sa Zelenskim i Bajdenom, koji je pronađen na mom telefonu.
Šta je prepoznato kao sporno u mimu sa Zelenskim?
Mim koji pominjem nisam lično objavio, nisam ga prosledio nikom, niti ga preuzeo. Reč je o mimu iz jedne od Vocap grupa a moj telefon je podešen da automatski preuzima sve slike. Ovu opciju nisam znao da isključim i u SAD sam otputovao sa očekivanjem da je sve u redu. U suštini, mim je prilično bezopasan: Bajden i Zelenski su prikazani u uniformi američkih vojnika tokom iskrcavanja u Normandiji 1944. sa natpisom da bi huškači trebalo da budu u prvim redovima. Mim nije naveden kao formalni zvanični razlog za odbijanje ulaska u Sjedinjene Države.
Deluje paradoksalno da „domovina demokratije“ u praksu vraća delo „neprijateljske propagande“, svojstveno komunističkim režimima…
SAD su oduvek delovale kao referentna tačka, primer države koja baštini ideju slobode govora, demokratije, tolerancije različitih, pa i ekstremističkih mišljenja, ali to je, naravno, slika koja je možda postojala kada su osnivači položili prvi kamen u temelje američke demokratije. Situacija danas je značajno drugačija. SAD i Zapad slobodu tolerišu u vrlo upitnim okvirima. Može se reći da je ovakav diskurs postao dominantan pre 50 godina, od levičarske revolucije tokom koje su u Libiji zauzeti univerziteti, mediji, vladine organizacije, nevladine organizacije i tako dalje. Ukratko na Zapadu je dozvoljeno izneti mišljenje pod uslovom da je ono levo liberalno. Sve što ne odgovara tom obrascu mišljenja-bilo da je reč o Ukrajini, tradicionalnim vrednostima ili nacionalnom suverenitetu nije prihvatljivo i podleže diskreditaciji zbog navodnog »desnog ekstremizma» . Međutim, zapažam da je ovaj sistem najosetljiviji na ismevanje dvoličnosti, pa samim tim i na mimove koji su se pokazali kao najefikasnije sredstvo u borbi protiv totalitarnog stava na Zapadu. Ne bez razloga kažu da na engleskom u Americi postoji takva poslovica da levica ne razume šale i ne zna kako da sama pravi miove, jer je to protivno njenoj prirodi- oni samo žele da kontrolišu a šale nađu način da izbegnu svaku vrstu cenzure. Činjenica da sam vraćen zbog mima to dokazuje.
Možemo li ostaviti prostor za sumnju da su razlozi zabrane ulaska u SAD dublji, i u suštini političke prirode?
Nakon svega što se desilo, mogu da kažem da je razlog što sam prepoznat kao značajan političar partije AFD i što se javno zalažem za suverenitet Nemačke, normalizaciju odnosa Nemačke i Rusije i mir u Ukrajini. Rat u Ukrajini je posebno pogodio nemačku ekonomiju. Nemačka više ne dobija jeftin gas iz Rusije i klizi u deindustrijalizaciju kako bi zadovoljili američke interese. SAD nam prodaju tečni gas po tri puta većoj ceni i sva nemačka proizvodnja se sada transportuje u SAD. Ovo što govorim ima potvrdu u statistici. Moja neslaganja dele i moji prijatelji Republikanci koji veruju da ovakva situacija nikako nije dobra ali ne za Ameriku, već Bajdena i njegovo okruženje.
Možemo li povući paralelu između zabrane magazina Kompakt u Nemačkoj, i vašeg slučaja – da li strah od nemačke desnice dovodi do mera tipičnih za totalitarne režime?
Može se povući paralela u smislu da svi odlično razumemo da su unutrašnje službe, ministarstva i obaveštajne službe Zapada stupaju u interakciju sa vladajućim elitama na Zapadu kako bi sprečili slobodu govora u okolnostima kada je reč o kritici vladajućeg diskursa. To se može reći i za «Kompakt». Lično poznajem Jirgena Elzesera i njegovu suprugu, ranije sam pisao i radio neke intervjue za njega. «Kompakt» nije napisao ništa tako strašno, iako ga optužuju, na primer, za antisemitizam. Šta su napisali? Naveli su da postoje finansijski oligarsi koji utiču na demokratske procese u zapadnim zemljama pri čemu niko nije pomenuo reč „Jevreji“. Zapadne unutrašnje službe su same učitale značenje iako ništa slično nije rečeno. Supruga glavnog urednika «Kompakta» vrlo često piše o istoriji formiranja demokratije, demokratskim idejama, ideji slobode u Nemačkoj, poput revolucije 1848. ili oslobođenja Nemačke 1989. Ova žena se zalaže za slobodu govora, za demokratiju, takođe i za tradicionalne vrednosti. Časopis se takođe zalaže za nemački suverenitet – to je ključni razlog zatvaranja. Jasno da je ovde prekršen zakon i moja uverenja idu u pravcu da će nemačka ministarka Nensi Fezer nakon ovog poteza i skandala koji je usledio podneti ostavku. Da, u ovom kontekstu mogu da povučem paralelu između mog, i slučaja zatvaranja časopisa «Kompakt».
AfD se jasno odredila prema pitanju slanja oružja Ukrajini, i za svoj stav o ovom i drugim važnim pitanjima nagrađena je glasovima nemačkih građana na izborima za EP. Da li demonizujući AfD – vlada u Berlinu i Kolektivni Zapad – zapravo poništava volju naroda u Nemačkoj?
Naravno, reč „demokratija“ na Zapadu je čisto profanisanje jer svi istinski demokratski režimi proizilaze iz volje naroda dok je ovde izbegavaju. Mogu da navedem dva primera: AFD se često nalazi pod optužbama da je navodno proruski, antidemokratski, ali mi smo jedina stranka u Nemačkoj koja se zalaže za direktnu demokratiju, za narodni referendum o mnogim pitanjima. Recimo, kada se gradi vetroturbina, mi zastupamo mišljenje da meštani sela koji žive na toj lokaciji treba da se izjasne o tom pitanju. Mi se zalažemo za direktnu demokratiju, ali nas optužuju da smo navodno antidemokratski. Takođe, većina nemačkog stanovništva želi koalicionu vladu CDU i AFD-a. Međutim, oni kažu da nikada neće sarađivati sa nama. Da li je takav stav u saglasnosti sa voljom naroda? Takođe, nemački narod traži dozvolu za nuklearnu energiju, vlasti su protiv toga, narod hoće jeftin gas iz Rusije, vlasti se protive, ljudi žele smanjenje poreza, ali ne dobijaju adekvatan odgovor. Sve ovo govori da na Zapadu zaista ne poštuju mišljenje naroda. I još jedan primer iz SAD. Ljudi koji podržavaju Demokratsku partiju SAD u velikoj meri bi voleli da vide Bajdena kao predsedničkog kandidata SAD i većina njih nije podržala Kamilu Haris. U suštini, demokrate su izvele mali državni udar, partijski udar u Demokratskoj stranci, uklonili Bajdena i postavili Kamilu Haris. Kako pokazuju ankete, to je protiv volje samih demokrata i ovo je još jedan primer koliko je Zapad zapravo nedemokratski.
Kako su vaše kolege ekonomisti reagovali na zabranu vašeg ulaska u SAD gde je trebalo da se sastanete?
Moji prijatelji su ekonomisti koji ne pripadaju ni ruskom ni zapadnom krilu, i nisu levo-liberalni. Reč je o ljudima koji se zalažu za slobodu, za tržišnu ekonomiju, izražavanje volje, za slobodu govora, za tradicionalne vrednosti. Vest da mi nije dozvoljen ulazak u SAD i da sam podvrgnut desetočasovnom ispitivanju doslovno ih je šokirala – dokaz da demokratija više ne stanuje u SAD i na Zapadu.
Izvor: EagleEyeExplore
Komentariši