Rafali među ruskim “migovima”

Srbija, među prvih pet zemalja na svetu koje su upotrebile avijaciju u borbenim dejstvima (1913), po prvi put će imati i zapadnu tehnologiju među ruskim migovima. Kakve su posledice i geopolitičke implikacije ovakve odluke?

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana (RV i PVO) u savremenom kontekstu jedan su od najznačajnijih vidova Vojske Srbije pa se time i rod avijacija pozicionirao kao vrlo značajan za odbranu. U Srbiji se prethodnih godina dosta radilo na protivvazdušnoj odbrani pa tako srpsko nebo sa tla brane uglavnom ruski i kineski sistemi, a do sada su i avijaciju činili avioni sovojetske, ruske i domaće proizvodnje. Ove godine pak, dogovorom o kupovini 12 novih rafala, Srbija je napravila primetan zaokret ka Zapadu.

POUZDANI LOVAC

MiG-29, višenamenski borbeni avion nastao je u Sovjetskom savezu a u operativnu upotrebu uveden je 1983. godine sa prvenstvenom namenom za vazdušne borbe. Ovaj lovac četvrte generacije prvo je kreiran sa namerom suprostavljanja američkim avionima tipa F-16 i ima brzinu od 2400 km/č koju ni danas nije lako nadmašiti, kao ni domet od 2100 km. Ovo je izuzetno fleksibilna letelica sa značajnom nosivošću pri poletanju, gde teret od 4000 kg može biti naoružanje različite vrste. Može nositi rakete i projektile tipa vazduh-vazduh, kao i one vazduh-zemlja. Takođe opremljen je topom 30 mm.

MiG- 29 je avion sa bogatim operativnim iskustvom, te je korišćen u sukobima poput onih u Libiji, Siriji i bivšoj Jugoslaviji. Nemalo puta pokazao se dobro i u sukobima sa daleko nadmoćnijim neprijateljima. Ovo može biti i razlog zašto je kao ruski proizvod uključen i u NATO naoružanje preko tipova MiG-29G/MiG-29GT. Dakle reč je o dobro ispitanom i proverenom borbenom avionu koji je vešt za izvođenje različitih zadataka u složenim okolnostima. Stoga ovakav tip aviona odgovara zemljama koje žele pouzdanu tehnologiju.

TEHNOLOGIJA NASPRAM TRADICIJE

Sa druge strane francuski borbeni avion Rafal je noviji model koji je ušao u operativnu upotrebu 2001. godine. Osposobljen je za izvršavanje više različitih zadataka u vazduhu ali i za podršku snagama na kopnu. Takođe posebno značajno je da može da nosi i nuklearno naoružanje. Reč je o svakako modernijem tipu aviona koji poseduje radar RBE2 kao i SPEKTRA sistem. Iako je noviji od Mig-29 aviona, ipak je korišćen u više različitih borbenih dejstava poput onih u Libiji i Siriji kao i u Maliju. Može da nosi do 9000 kg naoružanja ali i ima manju brzinu od MiG-ova, negde do 1300 km/č.

Dakle Rafal je moderan avion sa savremenom tehnologijom, dok je MiG- 29 i dalje značajan igrač u svetu borbenih aviona i još uvek sposoban da izvršava sve potrebne zadatke. Ukoliko uzmemo u obzir i značajan potencijal za modernizaciju koju poseduju MiG-ovi postavlja se pitanje da li je potrebno narušavati tradiciju koju ima srpska avijacija zarad savremene tehnologije ili je su razlozi za nabavku Rafala drugačije prirode? Upravo ovo pitanje zabrinjava ovih dana građane Srbije.

MIGOVI NA POKLON, RAFALI ZA MILIJARDE

Srbija ima zaista dugu tradiciju u upotrebi sovjetskih i ruskih aviona. Još u SFRJ korišćeni su migovi prvo Mig-21, a potom MiG-29. U toku NATO agresije na SFRJ upravo su migovi bili oslonac naše avijacije. Nakon agresije ostala su nam samo četiri MiG-a 29, a prelomni trenutak za obnovu srpske avijacije je bila pomoć prijatelja, odnosno odluka Ruske Federacije da Srbiji pokloni šest MiG-ova 29. Avioni su isporučeni Srbiji 2017. godine, a 2021. godine i Belorusija je Srbiji poklonila još četiri MiG-a 29. Dakle, od četrnaest MiG-ova 29, koliko naša eskadrila sada poseduje, 10 je došlo kao poklon iz bratskih država.

Sa druge strane, za francuske Rafale moraćemo da izdvojimo značajna sredstva čija visina opravdano zabrinjava domaću javnost. Iako je svaka nabavka naoružanja ujedno i ekonomska i vojna ali i politička odluka, ipak se nameće pitanje da li u ovom slučaju podrazumeva i geopolitički zaokret Srbije od Istoka ka Zapadu- s obzirom da je Rafal zapadni proizvod koji je napravljen sa ciljem da se uklopi u NATO standarde i najbolje deluje u savezničkom okruženju.

RAFALI NE IDU U RUKE NEPRIJATELjA

U vojnim krugovima postoji i teza da se ova vrsta aviona ne prodaje ,,neprijateljima“. Odnosno da onaj ko kupi francuske Rafale na neki način ima garancije da neće ratovati sa NATO paktom. Ovde još jednom upada u oči da Srbija, bombardovana upravo od ovog saveza 1999. godine i glavna prepreka da se zaokruži njegovo prisustvo na Balkanu, ipak dobija takvu mogućnost. Rafale je na primer kupila i Hrvatska koja je NATO članica i to polovne, dok će Srbija koja nije članica ovog saveza uložiti 2,7 milijardi evra u nove. Značajna suma za malu državu poput naše. No, kako se napominje, Srbija je dobila nešto povoljniju cenu kao i razuman rok isporuke. Kako je najavljeno iz kompanije Daso, prvi Rafali naći će se u Srbiji već 2028. godine. Ovo se može posmatrati kao pozitivna posledica pregovora oko nabavke Rafala ali opet i kao deo onog paketa da se Rafali ne prodaju neprijateljima NATO saveza.

BUDUĆNOST SRPSKE AVIJACIJE

MiG-ovi 29 su stariji tip aviona ali već dobro integrisan u postojeći vojni sistem. S druge strane, da bi naši piloti mogli da lete na Rafalima, moraju proći obuku ili preobuku za tako nešto i pitanje je kolika će biti njihova efikasnost nakon iste. Dalje postoji i pitanje održavanja ovih aviona i nabavke rezervnih delova.

Da je Srbija i srpska vojska navikla na istočnu tehnologiju govori i činjenica da se i danas u sklopu avijacije nalaze samo sovjetski, ruski i srpski avioni. Do sada se naši piloti ni mehaničari nisu susretali sa zapadnim avionima u tom smislu. Sada po prvi put Srbija dobija zapadnu tehnologiju kroz 12 francuskih lovaca. Prvo pitanje koje se nameće jeste kako će se takvoj tehnologiji prilagoditi vojska koja ima toliko dugu tradiciju u upotebi one istočne.

Pored toga značajno pitanje i cene, gde MiG-ovi nude dobre performanse za znatno manju cenu. Takođe ruski Fulkrumi imaju veliku mogućnost modernizacije. To je zapravo ruski avion koji je doživeo najveće transformacije u odnosu na sve druge tipove aviona. Značajna fleksibilnost u pogledu inovacija kroz savremenije radarske sisteme i naoružanje mu pruža mogućnost da parira i znatno mlađim letelicama. S obzirom da je MiG-29 prvenstveno konstruisan za borbe u vazduhu, značajan domet modernizacije je to što on danas može izvršavati i zadatke koji se odnose i na tlo čime je postao višenamenski borbeni avion.

VIŠE OD POLITIČKE ODLUKE

Dakle u komparaciji pomenutih ruskih i francuskih aviona postoje prednosti i mane kod oba tipa. Ipak odluka o nabavci aviona ne treba da bude vođena samo time, već i sopstvenim mogućnostima i potrebama. Tu treba uzeti u obzir potencijalne pretnje, ekonomske mogućnosti i bezbednosno okruženje u kome se nalazi država kao i dugoročne strateške ciljeve.

Evidentno je da se u savremenom bezbednosnom i geopolitičkom okviru Srbija suočava sa izazovom kako da koncipira svoje vazduhoplovstvo. Građani su pokazali da su skeptični prema novim zapadnim i skupim tehnologijama i tome kako će se one uklopiti u već postojeći sistem. Takođe, mnogi smatraju da je MiG-29 stabilna platforma na kojoj bi srpska avijacija trebala da gradi svoju budućnost. Ima i onih koji smatraju da tehničke mogućnosti koje pružaju Rafali u budućnosti mogu biti daleko isplativije.

Odluka o nabavci aviona nije samo trenutna politička odluka već vizija kako srpska avijacija treba da izgleda u budućnosti. Takođe može biti putokaz u kom pravcu se kreće država u geopolitičkim okvirima. Kao država koja još uvek balansira između prijateljskog Istoka i okruženjem nametnutog Zapada, Srbija mora voditi računa da nagli zaokreti u nabavci naoružanja vode i ka geopolitičkim zaokretima. Posebno ukoliko to nije volja većine naroda.

Izvor: EagleEyeExplore