U EKSKLUZIVNOM razgovoru za “Novosti” Dmitrij Rogozin otkriva koja je njegova uloga u ovom ratu, kakvi su motivi Zapada, te koje je mesto u novom prestrojavanju sveta namenjeno Srbiji.
KADA se 2014. podrška narodu Donbasa u pojedinim visokim moskovskim krugovima smatrala neprimerenim izrazom ekscentričnosti, Dmitrij Rogozin (59), tada na funkciji potpredsednika Vlade Ruske Federacije, zapisao je: “Oh, ljudi, sada bih, bez oklevanja, na trenutak promenio sve svoje pozicije za sreću da sam u istom rovu sa braniocima Slavjanska!”. Vreme mu je dalo za pravo, a uz to, on je jedan od onih članova ruskog establišmenta koji su komforan život zamenili službom na istočnom frontu. Njegova dobrovoljačka jedinica “Carski vukovi” pokriva delove sektora na donjeckom i zaporoškom pravcu. U decembru prošle godine, prilikom ukrajinskog granatiranja Donjecka, zadobio je teške povrede. Posle složenih operacija i oporavka vratio se na front.
Kao čovek u uniformi, u ratnoj zoni, smatrate li da je ovaj korak da se pridružite ruskoj vojsci bio ishitren ili ispravan i zašto?
– Trudim se da budem dosledan. Ako ste obećali da ćete biti u rovovima sa braniocima Donbasa, onda se to obećanje mora ispuniti. Nikada se ne kajem za ono što sam jednom odlučio da uradim. Sada proučavam ovaj tehnološki rat iznutra i koristim svoj uticaj i veze, pomažem našoj industriji da brzo odgovori na pretnje od strane neprijatelja, podržavam front.
Šta je ono što samo i jedino ima na frontu i što uz najveći napor niste mogli sebi da priuštite u bogatoj karijeri?
– Problem političara koji sede u službenim foteljama sastoji se u njihovom neposrednom odvajanju od stvarnog života i problema običnih ljudi. Da biste nastavili dalje, ponekad morate da zaronite u narodni život ili, u ovom slučaju, u rovovski život. Tako ćete naučiti mnogo o svom narodu, ali i o sebi.
Na kom delu fronta su “Carski vukovi” i kako izgleda vaš presek dešavanja, iz perspektive nekog ko direktno učestvuje u ratu? Ima li analitika smisla ako tumač nije ujedno i učesnik?
– Ako si impotentan, nemoj uzimati učešće u raspravama o Kamasutri, jednostavno. “Carski vukovi” su visokotehnološki vojnotehnički centar koji radi u Moskvi, Donjecku i Zaporoškoj oblasti. U Moskvi imamo konstruktorni biro, u Donjecku laboratoriju i centar za borbenu obuku, u Zaporoškoj oblasti pet dobrovoljnih bataljona koji su pod našom kontrolom, a u sastavu 58. armije. Pored toga, radimo sa komandom još dve vojske, pružajući im podršku u pripremi operatera za upravljanje vazdušnim dronovima i sredstvima artiljerijskog izviđanja. Stalno sam na frontu, redovno izlazim na liniju kako bih posmatrao rad naših tehničkih sredstava i, komunicirajući sa našim komandantima, precizirao taktiku delovanja neprijatelja i evoluciju oružane borbe.
Ponekad i sam učestvujem u borbi, ali to se dešava spontano, u slučaju pogoršanja situacije. Trudim se da nikada ne budem teret borcima, da ih ne odvraćam od vojničkih poslova, a i sam mnogo toga mogu da uradim, budući da imam solidno borbeno iskustvo.
Dobrovoljačka jedinica BARS-11 i “Carski vukovi” uspeli su da izoluju neznatno oštećenu raketu “storm šedou”. Da li su ruski stručnjaci uspeli da dešifruju algoritme sistema?
– Da, to je najvredniji trofej. Naši inženjeri kojima smo predali ovu savršeno očuvanu raketu su veoma zadovoljni.
Kada šalje municiju sa osiromašenim uranijumom, šta zapravo Zapad čini Ukrajini? Da li je verovatno da Zelenski ne zna cenu “danajskih darova”?
– Mozak Ukrajinaca je ispran neprijateljskom propagandom. Ukrajinski narod Zapadu nije potreban, tačnije Zapadu je potrebna pogibija Rusa i Ukrajinaca u bratoubilačkom ratu. Zato će NATO snabdevati Zelenskog oružjem sve dok Ukrajina ne ostane bez onih koji mogu da koriste to isto oružje.
Sa pozicije nekog ko je dugo bio na funkciji direktora ruske svemirske agencije “Roskosmos”, kako ocenjujete ulogu svemirskih satelita u ovom ratu?
– Komunikacioni i nadzorni sateliti kontrolišu bespilotne letelice i dronove, bespilotne letelice kontrolišu artiljeriju, a artiljerija je Bog ovog rata.
Čini se da u svojoj geopolitičkoj opsednutosti Rusijom i željom da je vidi rasparčanu, Zapad pokazuje spremnost da ide do kraja. Gde je granica posle koje sledi nuklearni rat?
– Da je to zavisilo od mene, davno bih primenio elemente “Pravednika” (aluzija na na holivudski blokbaster The Equalizer, prim. prev), snažno udario po neprijateljskim centrima za donošenje odluka, i zaustavio ovaj rat.
Bili ste na veoma važnim i odgovornim pozicijama. Da li se rat NATO protiv Rusije mogao naslutiti i pre 2014?
– Ovaj rat je bio neizbežan. Zapad se za njega sistematski pripremao. U svojoj doktorskoj disertaciji 1999. napisao sam sve ono čemu smo kasnije prisustvovali. Samo naivni i glupi ljudi nisu videli kako se valja to zlo. Uzalud smo verovali rečima zapadnih političara, zanemarujući da su od reči važnije stvarne namere. Sada ne preostaje ništa drugo nego da se borimo i pobedimo. Zapamtite: uvek pobeđuje onaj ko je spreman da ide do kraja.
Da li i pod kojim uslovima bi Rusija po vama trebalo da pristane na mirovne pregovore?
– Njihov cilj je da unište moju zemlju. Ne slažemo se sa ovim. Naš cilj nije da ih uništimo, ali možemo da ih nateramo da računaju na nas.
Kako ocenjujete, kada se sve završi, dokle će se protezati granice Rusije i kakav ćemo svet zateći?
– Nama nije potrebna tuđa teritorija, mi imamo puno svoje zemlje. Mi se ne borimo za zemlju, već za to da eliminišemo pretnju samom postojanju Rusije i našeg naroda. Idemo do kraja kako ovaj rat ne bismo ostavili našoj deci. Nateraćemo Zapad da prizna potrebu za bezbednosnim poretkom u Evropi koji bi važio za sve njene članove, istovremeno, primoravajući ga da poštuje našu slobodu i suverenitet. Dok se to ne dogodi, nastavićemo svoju borbu.
Uz sve napore Zapada “bombardovani narod” (Srbi) teško naseda na antirusku propagandu. Koliko Rusima znači ova činjenica?
– Borio sam se za Srbe u BiH. Mi razumemo da je Srbima teško da se odupru ucenama Zapada, ali bismo voleli da Srbi u svojoj duši nastave da se bore i da ne podlegnu pritiscima. Rusija će ipak pobediti i nama su potrebni prijatelji sa kojima ćemo ojačati pravila mirnog života u Evropi.
Ispraćajući kolone ruskih dobrovoljaca koje su odlazile u Srbiju da se bore protiv Turaka, Dostojevski je rekao: Oni ne idu da ubijaju, oni idu da se žrtvuju. Da li je on ponudio odgovor na sve dileme koje mogu da se usade u dušu ruskog i srpskog naroda?
– Dostojevski je kao niko drugi osećao dušu ruskog čoveka. Ako želite da razumete Rusiju, pročitajte Dostojevskog, ako želite da razumete Balkan i odnos Rusa prema oslobodilačkoj borbi balkanskih naroda protiv osmanske tiranije, pročitajte njegov “Dnevnik pisca”.
Pitaju se Moskva i Peking
AU novim geopolitičkim prekompozicijama koje je između ostalog najavio i sastanak BRIKS, kakvo mesto bi moglo da pripadne Srbiji ukoliko svoj evropski put zameni evroazijskim?
– Ako se Srbi odreknu svojih ideja i istorijske misije svog naroda, jednostavno će prestati da budu Srbi. Svet se veoma brzo menja i Srbi moraju da shvate da se osnovna svetska pitanja ne rešavaju u Briselu, već da o njima odlučuju druge velike prestonice, uključujući Moskvu, Delhi i Peking.
Belorusija
A Predsednik Lukašenko vam je ponudio pomoć i saradnju koja podrazumeva naučno-tehnički potencijal Belorusije, a u korist, kako je rekao, zajedničkih ideja. O čemu je tačno reč?
– Sa predsednikom Belorusije me vezuje dugogodišnje prijateljstvo. Ono ima i konkretne rezultate u pogledu vojnotehničke saradnje. Više od toga ne mogu da kažem.
Napomena: Sljedeći članak je prenesen sa Novosti u cilju pružanja informacija našim čitaocima. Originalni članak možete pročitati klikom na Link!
Komentariši