Press ESC to close

Disident.infoDisident.info

Vojskovođa i “Duh otadžbine”: Naš front ima čeličnu pozadinu

Vrednija od svakog paketa koju volonteri nose u zonu borbenih dejstava je poruka borcima da je narod uz njih, a sa takvom pozadinom – pobeda je neminovna

Iako najmanje medijski eksponirani, ruski volonteri koji nose pomoć u ratnu zonu nezaobilazan su deo priče o SVO. Po svedočenju vojnika, oni su dragocena veza između ruskog naroda i ruske vojske, podsetnik da front ima čeličnu pozadinu koja nigde ne uzmiče.

“Duh otadžbine” je jedna od tih organizacija. Na čelu ovog udruženja je čovek s pozivnim znakom “Vojskovođa”, s kojim razgovaramo o tome kako izgledaju odlasci u ratnu zonu i koja je veza između ruskog vojnika i ruskog naroda.

Veza između naroda Rusije i fronta najvidljivija je u radu humanitarnih organizacija. Da li ideja da se formira “Duh otadžbine” nastaje spontano, i koji podsticaj je bio presudan?

Vojska i ruski patriotski narod su ujedinjeni i nije moguće o njima govoriti kao o različitim kategorijama.

U takvom razumevanju ovog rata nastao je i “Duh otadžbine” kao velika, složna i snažna porodica koja bez rezerve brine o svom narodu i borcima. Pomažemo našim vojnicima finansijski, moralno i duhovno. Jednostavno, nije bilo moguće ostati nem u okolnostima kada avet nacizma opet lebdi nad našim glavama.

Kako su građani Brjanska dočekali vest o početku SVO i u kojoj meri su i pre 24. februara bili upućeni u dešavanja na Donbasu?

Duh otadžbine nije organizacija koja pokriva samo Brjansk već u njenom radu učestvuju građani cele Rusije, narod koji svojim patriotskim delovanjem daje svoj učinak u borbi protiv nacizma.

Nacizam se zapatio pre 24. februara, a SVO je bila samo prirodna i iznuđena reakcija.

Da bismo razumeli bezrezervnu podršku frontu moramo znati da je ruski narod široke, moćne i dobre duše. On ne može da stoji po strani i posmatra kako se njegova braća i sestre guše u nevoljama. A ono što se dešavalo je bilo više od nevolje – genocid nad ruskim narodom. Mi, svi narodi velike Rusije, ustali smo protiv nacizma.

“Duh otadžbine” neguje neraskidive veze sa ruskim borcima. Kako izgledaju vaši odlasci u ratnu zonu i koji su najupečatljiviji utisci koje donosite sa ovih putovanja?

“Duh otadžbine” održava neraskidive veze sa ruskim vojnicima. Svaki odlazak u zonu borbenih dejstava podrazumeva eksploziju emocija, kako za članove organizacije, tako i za naše vojnike. Vrednija od svakog paketa koju volonteri nose u zonu borbenih dejstava je poruka borcima da je narod uz njih, a sa takvom pozadinom – pobeda je neminovna.

Puno je snažnih utisaka i isečaka iz ratne stvarnosti koji samo potvrđuju sve one legende o ruskim vojnicima, o njihovim podvizima koji se prepričavaju širom sveta i izazivaju poštovanje sunarodnika, ali i građana drugih zemalja. Ali mi, Rusi, sa ponosom i čašću pričamo o našim ratnicima.

Mnogi analitičari se dovijaju da odgonetnu tajnu ruskih pobeda kroz istoriju. Da li objašnjenje leži u duhu ruskog vojnika?

Mislim da se tajna ruskih pobeda krije u misterioznom borbenom duhu ruskog vojnika. Sposobnost održavanja jasnoće uma u ​​bilo kojoj kritičnoj situaciji je važna karakteristika  ruskog ratnika. Drugo, ruski ratnik ne paniči – na bojnom polju, među poginulim i ranjenim saborcima dok se probija kroz kišu neprijateljskih metaka u stanju je da brzo i koncentrisano sabere misli.

Solidarnost i snaga volje su još jedna odlika ruskog ratnika. Sposobnost iznalaženja načina da se premoste teškoće omogućava ruskom vojniku da opstane u teškim ratnim uslovima. Mnogi su bili izloženi mučenju i maltretiranju od strane svojih neprijatelja, ali nisu poklekli niti izdali svoju otadžbinu.

I konačno, ruski ratnik je sposoban da izdrži neimaštinu, istrpi glad, hladnoću, nedostatak osnovnih uslova za život, ali nikada se neće odreći svog moćnog, velikog naroda i svoje države.

Imate lično borbeno iskustvo u Čečeniji i na drugim sektorima. Da li se vaš doživljaj rata razlikuje od doživljaja onih koji nisu direktno učestvovali u dejstvima?

Da. Veteran sam vojnih operacija u Čečeniji. To je razlog zašto ni sada ne ostajem po strani. Iako ovaj put nisam na samom frontu, sa momcima sam svom dušom. U tome nisam usamljen. Ne postoji Rus koji nema duboki doživljaj ovog rata, jer ovo što se dešava kosnulo je ceo narod. To je bila tačka koja nas je sve sabrala i ujedinila.

Comments (356)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *