Tragom poslednjih reči ubijenog vehabije: Hoće li se posle Ramovića pojaviti stotine istih kao on?

Vehabijski pokret je, u stvari, instrument geopolitike Zapada, koji koristi ovu vrstu radikalnog islama za svoje političke interese, ukazuje Dževad Galijašević

“Mene je smrt već određena. (…) Mislite da ćete tako što ćete me ubiti rešiti sve probleme. Nećete! Tako mi Alaha uzvišenog, stotine će se pojaviti ovakvih kao ja”.

Ovim zastrašujućim rečima u video poruci koja je danima kružila sajber prostorom, Senad Ramović Becan, vehabija iz Novog Pazara koji je likvidiran u noći između subote i nedelje u selu Hotovo, u oružanom obračunu sa pripadnicima policijske specijalne antiterorističke jedinice Srbije, oprostio se od ovog sveta. 

Da li će se, zaista u Raškoj oblasti, odnosno u Sandžaku, posle smrti Ramovića, za kojim je bila raspisana potraga posle napada Miloša Žujovića na žandarma ispred ambasade Izraela u Beogradu, krajem juna ove godine, pojaviti “stotine onakvih kakav je bio on” i kolika je trenutna snaga vehabističkog pokreta u ovom delu Srbije?

Pre nešto više od 17 godina, u proleće 2007. kada je na planini Ninaji između Novog Pazara i Sjenice otkriven kamp za obuku vehabija, broj pripadnika ovog ekstremnog verskog pokreta u Sandžaku procenjivan je na oko 1.000. Na Ninaji je tada, i mesec dana kasnije u selu Trnava na obroncima planina Rogozne, uhapšeno 14 vehabija, među njima i Senad Ramović Becan, osuđeni su na zatvorske kazne, a Ismail Prentić je ubijen pošto je na srpske žandarme iz kuće u kojoj su on i Ramović bili opkoljeni bacio bombu i pucao iz automatske puške.

Od tada, malo je bilo vesti o delovanju vehabija u ovom kraju Srbije.

Uglavnom su se svodile na boravke vehabija iz Srbije na ratištu u Siriji, na pojedinačna hapšenja ili obračune, u poslednje vreme i za boravak vehabija, naročito iz Bosne i Hercegovine na ratištu u Ukrajini. Vehabije u Srbiji povukli su se u ilegalu, počeli su da se okupljaju po kućama gde su formirali mesdžide, mesta za molitvu, koji će postati mesta regurtovanja novih vehabija i kasnije boraca za Siriju.

Dževad Galijašević, politički analitičar iz Bosne i Hercegovine i stručnjak za bezbednost i terorizam, u razgovoru za RT Balkan kaže da to što su vehabije uglavnom nestali sa javne scene u Srbiji nikako ne znači da je taj pokret i nestao, u stvari, samo je došlo do promene načina delovanja.

“U ovom momentu se govori o najmanje 50 pristalica Ramovića na području sela, u kraju u kome je i likvidiran, kao dela njegove verske zajednice. Međutim, današnja podrška radikalnom islamizmu nije orijentisana samo na Sandžak. Iz Sandžaka se ona širila i prema Beogradu, prvo prema Zemun Polju, gde imaju snažne uporišne baze. Oni su se orijentisali i na delovanje prema pravoslavnim hrišćanima pa smo videli ljude koji su direktno uticali na indoktrinaciju i konvertitstvo pojedinih ljudi u Srbiji čime je vehabijski pokret dobio i prve konvertite na Balkanu”, kaže Galijašević.

Po rečima našeg sagovornika “vehabije na ovom, širem području su jedno”, a “ocena vehabijske snage uvek se meri iz BiH, gde se broj pristalica ovog pokreta procenjuje na oko 100.000”.

“Kada imate 100.000 ljudi koji pripadaju toj verskoj ideji, toj političkoj praksi, onda je jasno da su oni bezbednosni fenomen a da društvo nije učinilo dovoljno u suočavanju sa tom verskom ideologijom”, reči su Galijaševića.

“A kad kažem društvo, prvenstvo mislim na verske zajednice. One su morale razoružati te nasilne interpretacije vere i oduzeti im pravo na promociju i predstavljanje islama. Verske zajednice nisu otvorile tu temu, šta u stvari jeste naš islam posle Osmanskog carstva, šta u stvari jeste naš hanefijski pravac kome pripadamo i na koji način se manifestuje naša odanost svevišnjem Bogu. Dakle, ako je to u rukama Becana onda… Becan je nasilnik, nisu tu samo Ninaja i Trnava, nego i pretnje Zukorliću, pre tri godine obračun sa Adisom Murićem u centru Novog Pazara…”, kaže Galijašević.

Ovaj analitičar i stručnjak za terorizam smatra i da ovakvo delovanje, izjave Ramovića, najave šta će raditi, način na koji se pristupa vehabizmu, mogu biti pravilno shvaćeni ako se to razume kao stvarni bezbednosni problem.

“Ali, ako ćete tražiti ljudske elemente i brinuti o tome, predstavljati Becana ili radikalne islamiste iz ugla kako su to radili neki novinari po BiH, ili kako je Jasmila Žbanić snimila film o jednoj vehabijskoj ljubavi onda su to besmislice, promocije vehabizma”, kaže Galijašević.

Naš sagovornik je uveren da je ono što je vehabizam dao ovim prostorima – “nasilje, smrt, jedna krvava agenda i jedna zloupotreba islama”.

“Vehabijski pokret je, u stvari, instrument geopolitike Zapada i ako smo ih mogli videti u Siriji i Iraku, u Libiji kako organizovano dolaze iz naših zemalja, sa Balkana, pri čemu ih oko 500 ode iz Bosne i Hercegovine, više desetina iz samog Sandžaka, onda je jasno da su oni sada na nekom drugom ratištu. Oni su danas u Ukrajini. Pošto su oni geopolitički instrument Zapada, Zapad koristi ovu vrstu radikalnog islama za svoje političke interese”, kaže Galijašević.

Po njegovim rečima, “pripadnici ovog pokreta sada su podržani od zapadnih obaveštajnih službi u Bosni i Hercegovini, u Sandžaku, na Kosovu, kroz razne vidove nevladinih organizacija, paralelnih verskih zajednica, nekih lažnih verskih objekata u kojima se obavljaju molitve”.  

“Zato, kada ih ne vidimo, ne znači da ih nema. A, ne vidimo ni delovanje Al Kaide, ne vidimo ni delovanje Islamske države… Ne vidimo sada terorističke akcije koje sprovode na Bliskom istoku, vidimo terorističke akcije koje sprovode radikalni islamisti na području Rusije ili u vezi sa ratom u Ukrajini. Znači da je Zapad svoj resurs radikalnog islamizma i terorizma odveo sa sobom na front koji je u ovom momentu za njih najvažniji, dakle, pokušaj destabilizacije Rusije”, reči su Galijaševića.

Upravo zbog ovoga, nastavlja Galijašević, i partneri Rusije, i zemlje koje ne slede politiku Zapada,  pod direktnim su udarom. Zato se u Srbiji i dešavaju ovakve terorističke akcije.

“Zato je Žujović pokušao da ubije žandarma, zato Becan beži i puca na policiju, zato traju pritisci na Republiku Srpsku, zato se pritiskaju Srbi u Crnoj Gori. Sve to je neodvojivo od geopolitike i pritisaka Zapada. Islam, odnosno, njegova javna interpretacija, kidnapovan je od strane Zapada. Nije Becanovo, niti drugih vehabija najjače oružje pištolj iz koga pucaju na policiju. Njihovo najjače oružje je posedovanje islama, javno predstavljanje islama, delovanje u ime islama – zato ih Zapad i koristi. On islam predstavlja nasilnim, on mu višestruko koristi. Oni sukobljavaju islam i pravoslavlje, oni sukobljavaju Bošnjake i Srbe, Bosnu i Hercegovinu sa Srbijom, odnosno Bošnjake u BiH sa RS. Zapad na ovaj način, radikalizacijom, ostvaruje višestruke ciljeve i onda ove verske fanatike u ime nekakvih izmišljenih verskih ciljeva odvede na ukrajinsko ratište,” mišljenje je Galijaševića koji dodaje da je u ovom trenutku iz BiH na ukrajinskoj strani na frontu više od 230 ljudi.

Što se tiče finansiranja vehabističkog pokreta u Srbiji, Galijašević kaže da tokovi idu preko NVO sektora, preko lažnih humanitarnih organizacija prvo zapadnih kojima odgovara nered na ovim prostorima.

“Ključni nosioci finansiranja su iz Katara i Turske, a obaveštajna podrška dolazi iz Velike Britanije. Vehabizam je instrument koji su izgradili Britanci a danas ga koriste Sjedinjene Države. Finansiranje i sve akcije koje destabilizuju Srbiju, region, idu preko nevladinog sektora, kroz te produžene ruke obaveštajnih centara sa Zapada”, zaključuje Galijašević.

Izvor: RT