Srpske zastave na ruskom frontu

Kako su srpske zastave i srpko-ruski ševroni postali atrakcija na prvoj liniji borbe?

Hiljade dečjih pisama našlo je svoje mesto na zidovima zemunica, i vojnici ih neretko, pre odlaska u borbu, stavljaju na grudi, blizu srca. I sam u panciru čuvam dva dečija crteža koja su ruskim vojnicima poslala srpska deca. To su crteži Presvete Bogorodice i Svetog Georgija Pobedonosca, priča Aleksandar Lisov, savetnik predsednika partije “Pravedna Rusija”, volonter, novinar i čovek koji je duž cele borbene linije proneo srpsku zastavu i specijalno izrađene – srpsko-ruske ševrone.

Urađeni po ugledu na legendarnu rusko-srpsku zastavu sa natpisom “Rusi i Srbi braća zauvek”, ovi ševroni postali su atrakcija na frontu. Sa Lisovim front je proputovala i srpska zastava na kojoj se nalaze potpisi boraca sa linije borbenog dodira, ali i autogrami Srba koji se bore za Rusiju.

Srbi pomno prate dešavanja na frontu i, uprkos sve jačim pritiscima sa Zapada, ne uzmiču ni korak. Ruski vojnik to zna?

Reći ću ovako – da ruski vojnici nisu upoznati sa tim da ih braća Srbi podržavaju, rusko-srpski ševroni ne bi bili toliko popularni na frontu. Kad dođem u zonu borbenih dejstava, ljudi me uvek pitaju kako su braća Srbi, i mi razgovaramo o temama vezanim za vašu zemlju.

U pokušaju da objasnim kako to da Srbi na sve žešće propagandne pritiske Zapada odgovaraju još jačom podrškom Rusiji uvek im predočim značenje srpske reči “inat”. U braću Srbe ne sumnjamo. Zato granate sa natpisom “Za srpsko Kosovo” neprestano lete ka NATO pozicijama. A na ruskim pozicijama se često mogu videti srpske zastave i zastave srpskih fudbalskih klubova.

U filmu koji ste snimili, borac gardijskog puka sanja da posle okončanja rata dođe u Beograd na Večni derbi. Puk je ukazom predsednika Vladimira Putina dobio prestižno zvanje garde. O kakvoj jedinici je reč?

U filmu sam prikazao sedam vojnika ovog puka, od kojih jedan mašta da po završetku SVO prošeta Beogradom i poseti Večni derbi. Reč je o puku 1429, 58. armije, kojem je u toku SVO ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina dodeljen čin garde.

Takve titule se ne dodeljuju tek tako. Vojnici i oficiri puka su svojim junaštvom, krvlju i znojem bukvalno izborili pravo da se nazovu gardistima. Oni pokrivaju goruće tačke, pa i onu kod Rabotina, oko kojeg se vode teške borbe. Sa jedinicama ovog puka sarađujem godinu i po dana i prvi snimci urađeni su početkom 2023. Reč je bila o izveštajima o radu izviđača, artiljerije i drugih jedinica. Tek kasnije rađa se ideja o filmu. Sa vojnicima 1429. puka proveo sam 3-4 nedelje – to su pravi heroji, kao i duž cele linije fronta.

Nedavno ste se vratili sa fronta. Gde se u ovom trenutku vode najžešće borbe?

Na svim, uključujući i informativno polje. Ne postoji deonica duž linije borbenog dodira koja je nevažna. U ovom trenutku se u mnogim pravcima vodi pozicioni rat. Front se na nekim mestima stabilizovao i jedva da ima pomeranja dok se na drugim tačkama, naprotiv, probijamo kroz odbranu, oslobađamo naseljena mesta i krčimo put ka napred. O ovome verovatno nema smisla detaljnije govoriti.

Šta zatičete na prvoj liniji? Da li postoji kolebanje kod ruskog vojnika?

Zatičem rat, sudbine ljudi, sudbine boraca… Moralno stanje ruskog ratnika staje u nekoliko reči – Rusi se ne predaju. Rusi su nacija ratnika. Svi koji su na frontu odlično razumeju da se bore samo za jedno – da NATO čizma ne kroči na rusko tlo.

Neću da govorim o prevremenoj pobedi, jer, ponavljam, protiv nas se trenutno bori nekoliko desetina zemalja. Ali ipak ćemo pobediti. Jer mi smo potomci velikog pobedničkog naroda koji nikada u istoriji nije poznavao poraz.

Na jednom od putovanja upoznajete i Černiku. Uspostaviti kontakt sa njom je gotovo nemoguće. Ko je ova misteriozna žena-snajperista, o kojoj na liniji fronta kolaju legende?

Černiku sam upoznao u proleće 2023. Utisak? Prelepa, hrabra, devojka koja zna da se bori i koja odlično razume razloge zašto je tu gde jeste. Sada ne idem tako često u “Espanjolu”, ali mogu reći da su tamo ljudi koji visoko cene dužnost, čast, savest, bratstvo, ljubav prema otadžbini. Jedinica je u osnovi sastavljena od fudbalskih navijača, a oni bolje od bilo koga drugog znaju šta znači žrtva za drugog i važnost timskog delovanja.

Navijači su posebna boračka kategorija među dobrovoljcima. U kojim jedinicama, sem “Espanjole”, ratuju?

U “Espanjoli” mahom, ali ona, po pitanju broja navijača u borbenom sastavu, nije usamljena jedinica. Takva je i jedinica 106. Navijače sam u zoni SVO sretao u velikom broju jedinicama. U filmu o momcima iz puka 1429 pojavljuje se nekoliko likova iz navijačkih krugova. Pre izvesnog vremena, pre rata, bilo je pokušaja da se fanovi fudbalskih klubova predstave kao huligani, opasni po društvo a oni su uglavnom pokazali ne samo da vole svoju domovinu, već da su spremni i da se bore za nju.

Osnivač ste projekta “Dobar čovek”, posvećen plemenitim podvizima običnih ljudi. Da li je tematika vezana samo za front?

Internet TV projekat “Dobar čovek” kreiran je pre SVO kada sam sa prijateljima i kolegama, profesionalnim televizijskim novinarima, odlučio da kroz video zapise i novinske članke na svetlo dana “izvučem” volontere koji pomažu u raznim oblastima – bilo da se radi o pomoći usamljenim starim ljudima, invalidima, siročadima…

Listom su to bili brižni i odgovorni stanovnici Sankt Peterburga i Lenjingradske oblasti, spremni da, čak i strancima, priteknu u pomoć. Takvih je u našoj zemlji ogroman broj.

Nakon početka SVO, odlučili smo da u fokus stavimo volontere koji pomažu frontu, našim vojnicima, civilima na teritorijama oslobođenim od zločinačkog režima Kijeva, ranjenim vojnicima i oficirima…

Moram reći da imamo mnogo više ljudi koji pomažu frontu nego što se na prvi pogled može zaključiti. Reč je o milionima ljudi, različitog uzrasta i zanimanja. Oni su nevidljivi, ne prave buku, ne šetaju besciljno ulicama sa transparentima, ne uzvikuju parole – jednostavno i pošteno rade prave, velike i važne stvari. I zato pričamo o njima. Neprijatelji naše zemlje su pogrešno verovali da će nas ovaj rat podeliti. Desilo se suprotno. Vojni sukob nas je ujedinio.

Na koje sve načine narod pomaže frontu?

Neki pletu maskirne mreže i šiju maskirna odela, neki sakupljaju hranu, odeću i osnovne potrepštine za vojnike, neki pomažu ranjenicima u bolnicama. Umetnici na frontu organizuju koncerte. Nedavno je na prvoj liniji nastupala frontovska grupa “Sunce za nas” pod upravom peterburške pevačice Ajste. Vojnici su bili oduševljeni nastupima.

Takođe, učenici u svim gradovima Rusije prikupljaju tone humanitarne pomoći za borce. Naši ljudi se udružuju u brojne dobrovoljačke ekipe, stvaraju dobrovoljačke pokrete kako bismo svi zajedno radili za dobro fronta i za našu brzu pobedu. Stanovnici Rusije prikupljaju desetine, stotine miliona rubalja za kupovinu neophodne opreme kojima se spasavaju životi naših momaka na liniji borbenog kontakta. To uključuje sisteme za elektronsko ratovanje, detektore dronova, termovizijske nišane, kvadrokoptere i mnoge druge skupe opreme. Mnogi ruski biznismeni smatraju svojom dužnošću da podrže momke na frontu. Oni takođe pomažu u nabavci opreme.

Diriljiva je i priča o ruskim bakama…

Da, neprocenjivo vredni su trenuci kada bake na sabirno mesto donesu čarape, pekmez i 50 rubalja kako bi volonteri kupili nešto borcima. Ako volonteri odbiju da uzmu novac, bake se uvrede. One smatraju da je njihovo pravo da pomognu svojim unucima na frontu kako bi ostvarili našu zajedničku pobedu. Mnogo je dirljivih priča.

Recimo, ona o dečaku koji se lečio od teške bolesti i dugo štedeo novac da sebi kupi poklon – kvadrokopter. Dakle, ovaj kvadrokopter je zatim poslao na front. Takvih priča ima na hiljade. I stežu knedlu u grlu, inspirišu i jačaju veru u našu skoru pobedu.

Napomena: Sljedeći članak je prenesen sa RT Balkan u cilju pružanja informacija našim čitaocima. Originalni članak možete pročitati klikom na Link!