PISMA IZ TAMNOG VILAJETA – Generalova smrt

Da li, ciljajući glave vodećih ljudi Hezbolaha, SAD nišane svoje nekadašnje saveznike na poslu naoružavanja muslimana u bosanskom ratu? 

O iranskom djelovanju u BiH govori se samo u Iranu – s ponosom, i glasno. Zapad, koji poslovično prezire Teheran, sakupljajući mrtve glave iranskih komandanata kao suvenire, ovu činjenicu prećutkuje.
Zašto kada u izveštaju Nacionalna bezbjednosna agencija SAD još 2017. upozorava na djelovanje iranske obavještajne zajednice u BiH?
U dokumentu broj 2783 NSA posebna pažnja je posvećena akciji šifrovanog naziva „Platon“, koju su vodili službenici OBA. Izveštaj OBA pod imenom „Analiza operativne akcije ‘Platon’“ sačinjen je 7. juna 2009. i zaveden pod brojem UR-04-429/09, na više od stotinu stranica.
U dokumentu NSA stoji: „Raspolažemo sa 650 imena pripadnika iranske, ali i još nekoliko obavještajnih službi islamskih zemalja u BiH, dok je u službama u BiH u opticaju još 330 imena. Taj broj od skoro 1.000 pripadnika tajnih službi Irana, Pakistana, Kuvajta i Saudijske Arabije, alarmantan je i predstavlja veliku prijetnju nacionalnoj sigurnosti zapadnih zemalja a naročito SAD.“
Da li osvetljavanjem uloge Irana na Balkanu SAD rizikuju da priznaju da su sa zakletim neprijateljima iz Teherana ipak bile na istom zadatku razbuktavanja rata u Bosni? 

SULEJMANIJEVO SMAKNUĆE Serija ubistava zapaženih iranskih generala započela je januara 2020. ubistvom Kasema Sulejmanija, komandanta formacije El Kuds – koga su nišanile američke snage, dronom, u koordinisanom udaru vođenom iz Katara. Važio je za stratega i vojnika koji je gotovo tri decenije bio na zadatku širenja iranskog uticaja izvan granica te zemlje.
Ubistvo Sulejmanija jedinstveno je kako po neskrivenoj terorističkoj formi i brutalnosti egzekucije, tako i po zanemarivanju međunarodnog prava ili mogućih političkih posledica. U novijoj istoriji takve akcije su vođene u tajnosti, sa izuzecima kada su mete bili akteri koji d‌jeluju u paravojnim grupama.
Na sahrani Sulejmanija iranske vođe su podsetile na njegovu ulogu u „obuci mudžahedina i drugim akcijama koje je poduzimao u Bosni“ tokom rata devedesetih.

POMOĆ BOSANKIM MUSLIMANIMA Krajem jula 2024. ubijen je i Ismail Hanije. Tim povodom uhapšeno je oko 20 osoba među kojima i visoki iranski obavještajci, vojni zvaničnici i osoblje u pansionu kojim upravlja Iranska revolucionarna garda. Hanije je predvodio Hamasovu političku kancelariju u Kataru a u Teheran je doputovao kako bi upoznao iranske zvaničnike o toku pregovora o zaustavljanju rata u Gazi, i ulozi SAD i Egipta. Boraveći u sjevernom dijelu Teherana, Hanije je pozvan da prisustvuje inauguraciji novog iranskog predsjednika.
Na sahrani Fuada Šukra, generala Hezbolaha koji je ubijen u izraelskom napadu na predgrađe Bejruta 29. jula, lider šiitske militantne organizacije Hasan Nasralah otkrio je „zanimljivi“ detalj iz biografije iranskog generala: „Šehid Fuad Šukr bio je vođa grupe koja je otišla u Bosnu da podrži muslimane početkom devedesetih“.

VEVAK NA STRAŽI Libanski list „Majadin“ blizak Hezbolahu piše da se Fuad Šukra od 1992. godine bavio „diplomatijom“ koja je pored ostalog podrazumevala „obučavanje“ omladine koja je stala „uz svoju braću u Bosni“. Čudi? Sam iranski ambasador je na Generalnoj skupštini UN posvećenoj Srebrenici bez vajkanja naglasio ulogu njegove zemlje u ratu u BiH, kao i vojne akcije koje su činjene u „odbrani bosanskih muslimana“.
Saradnja bošnjačkog političkog vođstva i iranskog državnog vrha započela je 1979. poslije pobjede Homeinija, a nastavljena 1992. kada su Alija Izetbegović i njegov sin Bakir postigli sporazum s Iranom o vojnotehničkoj, političkoj i privrednoj saradnji. Naredne godine u Iran su otputovali Izetbegovićevi najpovjerljiviji ratni saradnici – Hasan Čengić i Omer Behmen kako bi dogovorili mehanizme vojne pomoći, koja je uz pošiljke oružja i municije za Armiju BiH podrazumijevala i dolazak iranskih vojnih instruktora i agenata iranske tajne službe VEVAK.

KULTURNI RADNICI IRANSKE GARDE Službeno je vojnoobavještajna saradnja s Irancima započela je 1994. kada u Teheran odlaze Bakir Alispahić, Irfan Ljevaković i Nedžad Ugljen, a potom i prve grupe „kursista“, pažljivo biranih iz vjerski i ideološki provjerenih resursa. Iranski uticaj na vojne i policijske strukture se sprovodio pod nadzorom glavnog Izetbegovićevog vojnog obavještajca Fikreta Muslimovića i uz usmjeravanje Zijada ef. Ljevakovića.
Pod snažnim pritiskom Amerikanaca, Alija Izetbegović se u februaru 1996. godine (poslije upada vojnika IFOR-a u kamp na Pogorelici) formalno odriče iranske vojne i obavještajne pomoći da bi se dalji rad tajnih službi Irana u BiH preselio u nevladin sektor.
Mreža humanitarnih organizacija, naučnih instituta, udruženja građana, kulturnih društava, privatnih preduzeća premrežava čitavu Bosnu. U moru rasadnika „znanja i kulture“ istaknuto mesto zauzimali su naučnoistraživački institut Ibn i „Perzijsko-bosanski koledž“ otvoren 1999. u Ilijašu kod Sarajeva. Koledž je osnovan sa ciljem prikrivanja identiteta pripadnika Revolucionarne garde koji u BiH dolaze s diplomama nastavnika, ali njihov posao je obavještajni rad.
Otuda detalj sa sahrane ubijenog Hezbolahovog generala nije uvod u raskrinkavanje tajne uloge Teherana u Bosni. Stvar je poznata. On je više u funkciji ogledala u kojem američki zvaničnici treba da se suoče s time da ciljajući iranske komandante zapravo nišane svoje nekadašnje saveznike.

Izvor: Pečat