Intervju sa Džonom Votersom: Zapadni političari su sanjali Staljina

Zapadne slobode, demokratije i ustavne republike postojale su zarad pravljenja kontrasta sovjetskom komunizmu. Ali, u suštini, naši lideri su zavideli „tiranima“ sa one strane gvozdene zavese. Kada je pao Berlinski zid- pale su i maske.

Džon Vaters, irski pisac, komentator i esejista zaista nema «dlake na jeziku». On se ne ustručava, ne paktira, piše i misli bez kompromisa. Stavovi o modernoj kulturi i orvelovskoj stvarnosti koju živimo učinili su ga disidentom i van Irske u kojoj živi. Prokazan od političkog establišmenta, Vaters je omiljen među ljudima.

Slovite za čoveka koji se neće zadovoljiti lepšom stranom stvarnosti i lakim pitanjima. Vaša uvidi su doboko i razobličavajući. Da li je to jedini put do istine?

Mislim da je poenta u tome da u onome što se naziva ‘moderna’ kultura, istina ima tendenciju da bude zamagljena i izobličena iza ideoloških konstrukcija koje su predstavljene kao lake opcije, opcije koje daju ,,dobar osećaj“, saosećanje umesto netolerancije, tolerancija umesto predrasuda, i tome slično. Obično, kada pogledate dublje, otkrićete da je bar jedan deo istine izopačen do neprepoznatljivosti, te stoga treba da bude ‘spašen’ i ‘vraćen’ pre nego što se mogu ispitati neophodna pitanja. Međutim, postoji i konstruisana lenjost u našoj kulturi, gde ljudi žele jednostavnost i lake odgovore, pa reaguju protiv svakog pokušaja da se stvari predstave ispravno i tačno. Na primer, kada ljudi govore o ‘razlici u platama po polu’, govore o izobličenoj realnosti koja zamagljuje činjenicu da muškarci rade duže i u neprijatnim satima, imaju više prekovremenog rada i rada vikendima, i slično, tako da razlika u ukupnoj naknadi ima potpuno razumno objašnjenje. Ali ako pokušate da istražite ovo, ljudi polude. Ako pitate ljude kada su poslednji put videli oglas u novinama za posao koji nudi dve različite plate — jednu za muškarce, drugu za žene — nikada vam neće dati odgovor; samo će vrištati, vikati i vređati vas. Bilo bi lako pratiti ovu poremećenu kulturu, zarad mirnog života, ali ja jednostavno nemam potrebnu sklonost da bih bio zadovoljan sa tim.

Privođenje vlasnika Telegrama u Parizu, zabrana nemačkog lista Kompakt, gušenje protesta u Britaniji- nameću pitanje da li demokratija još uvek živi na Zapadu. U kojoj meri savremena Evropa drži do slobode govora?

Mislim da je demokratija u zapadnom svetu manje-više završena kada je pao Berlinski zid. Postoji veoma zanimljiv esej (na nemačkom) nemačkog filozofa Mihaela Esfelda pod nazivom Die Illusion der res publica, u kojem on vrlo briljantno izlaže ovu tezu. Srž njegove teze je ideja da je zapadna sloboda, kao i naše demokratije i ustavne republike, postojala isključivo da bi predstavljala snažan kontrast sa sovjetskim komunizmom, koji je bio tiraničan. To je bio način na koji su zapadne zemlje razlikovale sebe od loših momaka iza gvozdene zavese! Ali, zapravo, naši lideri su uvek zavideli tiranima koje su u javnosti osuđivali, i tako, čim je komunizam završen, Zapad je počeo da postaje tiraničan — polako i suptilno na početku, ali sa rastućom zlobom i odlučnošću. Sada su rukavice bačene i maska je spuštena. Zapadni političari su uvek mrzeli slobodu govora. Zavideli su ljudima poput Staljina, koji nije morao da podnosi stalnu kritiku. Sada žive san!

U kojoj meri su alternativni mediji stali na put indoktrinaciji od strane mas medija- da li to budi nadu da nije sve izgubljeno?

Da, veoma je važno da se održi glas protesta. To je ključno za izbegavanje ogromne nehumanosti i okrutnosti. Mi u zapadnom svetu moramo da se oslobodimo naših iluzija, zasnovanih na decenijskim samoopravdanjima koje nam je pružala sovjetska tiranija, koja nas je dovela do verovanja da naši lideri nisu sposobni da čine loše stvari. Ovde je vitalna uloga koju igraju alternativni mediji. Druga uloga je da se razotkrije, koliko je to moguće, pseudo-realnost koju grade kupljeni i korumpirani glavni mediji, koji sada postoje samo da bi pretvorili svet u laži. Mi smo kao dečak koji vidi da je car go, i moramo nastaviti da govorimo to, bez obzira na laži koje se iznose o nama. Ako prestanemo da govorimo, tiranija će početi ozbiljno.

Šta će sve odrediti ishod ovog rata u Ukrajini- da li od njega zavisi to u kakvom ćemo se svetu probuditi?

Samo poraz Demokratske partije Sjedinjenih Država može spasiti svet od užasnog rata. Ratom u Ukrajini u suštini upravljaju oni, uz pomoć nekoliko evropskih marionetskih država. Ovaj rat nije stvarno o stvarima o kojima nas obaveštavaju — pravu Ukrajine da odluči da li će pristupiti NATO-u, ljudima iz Donbasa, crvenim linijama koje su postavljene od strane različitih strana i frakcija. U stvari, radi se o stvaranju rata — i svaki rat istog obima bi imao isti efekat — koji će držati svet na staklenim nožicama, jer je to suštinsko za oblikovanje totalitarizma koji se uvodi. Održavanje populacija u stalnom strahu, ideološki podeljenih i samouvereno ljutih na ljude koji ne prihvataju dominantan narativ, tj. pseudo-realnost. Glavni instrumenti ove strategije potčinjavanja su pandemije, rat i klimatske promene. Prelazeći između ovih instrumenata, novi tirani 21. veka su rešili da kontrolišu svoje populacije na način koji ne zavisi od ideologije ili demokratije, već isključivo od propagande i strah-pornografije. Ovo je sasvim drugačija kultura od one u kojoj sam odrastao u Irskoj u drugoj polovini 20. veka. To je distopijski svet koji smo zamišljali da postoji samo u udaljenim zemljama i u knjigama Džordža Orvela.

Tvrdite da su globalne političke sile doprinele “ratu protiv čovečanstva.” Možete li objasniti na koji način vidite ulogu biološkog oružja u ovom širem kontekstu i kako smatrate da ono može biti korišćeno za kontrolu populacije ili ostvarivanje političkih ciljeva?

Najsmrtonosniji aspekt ovih bioloških oružja nije direktna šteta koju čine širinjem virusa ili slično, već to što, u rukama totalitarnog režima, omogućavaju stvaranje ‘odmah dostupnih bolesti’, koje se mogu koristiti za pozivanje na ‘opšte dobro’, što odmah čini cele populacije podložnim prinudnoj tiraniji. Ovo je zapravo daleko ozbiljnije od bilo kojeg virusa, jer onemogućava prava i slobode na koje se čovečanstvo oslanjalo i od kojih zavisi. Ovi instrumenti u rukama psihopatskih lidera daju im mogućnost da zatvore prostor u kojem je zapadno čovečanstvo živelo i disalo do nedavno. Oni imaju moć da pretvore naše zemlje u zatvore na otvorenom, i zaista su to već postigli tokom epizode COVID-a.

U jednom od svojih intervjua ste govorili o načinu na koji globalne elite sprovode političke agende pod maskom “humanitarnih ciljeva.” Kako smatrate da biološko oružje i pandemije mogu biti iskorišćeni kao alat za dalje širenje kontrole nad populacijom i ograničavanje sloboda?

Glavni mehanizam ovog instrumenta tiranije je pozivanje na ‘opšte dobro’, što zvuči kao veoma pozitivan i blag fenomen, ali u stvarnosti predstavlja tiranično i prilično veštačko stanje prinudne solidarnosti koje se koristi ne samo da se pritisne pojedinac, već i da se ohrabri svaki pojedinac da nadgleda sve druge. Kao da se uslovi zatočenja i robovanja koriste kako bi se ljudi naveli da spuste jedni druge na isti nivo poniženja i pokornosti. Ali, sve vreme se to predstavlja kao pozitivan i dobronameran fenomen, dok se svako ko se ne slaže proglašava neprijateljem zajednice. Ove poruke su veoma moćne, i lako se mogu prenositi i širiti uz pomoć korumpiranih medija i napredne tehnike bihevioralne psihologije. Ukoliko ljudska rasa ne uspe da nađe način da se postavi ispred ovih trendova i preokrene ih, budućnost je zaista veoma mračna, jer će ljudsko postojanje suštinski postati vrsta zatvora u kojem će ‘šipke’ i ‘zidovi’ izgledati kao samo apstrakcije i tehnički uređaji, ali će biti barem toliko ograničujući kao stvarne gvozdene šipke i pravi kameni zidovi.

Izvor: EagleEyeExplore