Dževad Galijašević: Vlasnik metka od 9 mm

Kako su zahvaljujući SDA kadrovima Muslimanska braća i Al Nusra došli u posed fabrika oružja na teritoriji Bosne i Hercegovine?

U dramatičnim vremenima kada se o Velikom ratu priča u prezentu, samo dve kategorije ljudi sukobe tumači po meri svojih interesa – trgovci i vojne strukture. Isporuka oružja u zone borbenih dejstava uprkos međunarodnim propisima u Ukrajinu i Izrael u takvim okolnostima se pravda nužnim političkim korakom. Princip je jednostavan. Fabrike oružja koje su pod kontrolom zapadnih struktura krše vlastite propise. Recimo, sa istoka Evrope, kompatibilno oružje i potrebna municija stiže do Ukrajine tako što kupac ostavi krajnju adresu na koju porudžbina ide, ime krajnjeg korisnika koji zapravo lageruje oružje, i nakon što se prikupi dovoljna količina- ono putuje na front. Bugarska i Rumunija, sa svojim NATO skladištima, danas su najvažnije tranzintne zone preko kojih oružje sa Balkana ide ka Ukrajini. Početna tačka su Bosna i Hercegovina.

USPEŠNA DIVERZIJA

O tome kako su fabrike oružja u BiH prešle u američko vlasništvo teško se nešto može nazreti iz bošnjačkih medija. Detalji vezani za operaciju kontrole i promene vlasničke strukture pažljivo se skrivaju. Ali, uspešna finansijska diverzija koju su izveli kadrovi SDA u namenskoj industriji eksploatiše se preko svake mere dobrog ukusa, pa se u te svrhe javnosti nude tabaci dokumenata koji bi trebalo da ilustruju uspeh ove finansijske operacije. Finansijska dobit od poslova trgovine oružjem nije jedini razlog zbog koga muslimanska SDA preko svojih kadrova ulazi u procese preuzimanja fabrika oružja, što je, razumljivo, uzrok američke i zapadne nervoze.

Iako politika zvaničnog Sarajeva sledi kurs zapadnih zemalja po pitanju rata koji se na teritoriji Ukrajine vodi protiv Rusije, muslimanske stranke na vlasti imaju i vlastitu političku i versku agendu koja podrazumeva podršku i dostavljanje oružja islamističkim grupama, pokretima pa i globalnim terorističkim organizacijama: Muslimanskoj Braći, Al Kaidi, Al Nusri i ISIL-u. U tim poslovnom obligacijama, ove stranke nastoje da izbegnu ograničenja i nadzor Zapada, ali zadržavaju mrežu logističkih kanala izbegavanja međunarodnih propisa koje zapadne zemlje primenjuju u Ukrajini. Nakon preuzimanja većinskog paketa u Gineksu, povećan je i izvoz naoružanja u Ukrajinu kao i odlazak muslimanskih boraca na ukrajinski front. Ekonomsko i vojno usklađivanje interesa Kijeva i islamista u Bosni omogućio je strateški dogovor Al Nusre sa režimom Zelenskog i posledična regrutacija „uspavanih“ džihadista u Evropi među kojima bosanski muslimani čine dve trećine borbenih potencijala ove terorističke organizacije.

TRANZICIJA VLASNIŠTA FABRIKA ORUŽJA

Imenovanje Kadrije Kolića, većinskog vlasnika, sa 51% vlasništva, za člana NO Unis Gineks d.d. Goražde 2016. godine i uloga koju mu je Vlada BiH poverila – da u Goraždu štiti njene interese – poslužilo je kao paravan za tranziciju vlasništva jedne od najvažnijih fabrika oružja i municije u BiH. Autor ove zamisli bila je Stranka Demokratske Akcije i njen entitetski premijer Fadil Novalić, kasnije osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu zbog malverzacija oko kupovine respiratora iz Kine. Fabrika streljačke municije raznih pa i najvećih kalibara, kao što je NO Gineks, postaje predmet mešetarenja Kolića i generala Hajrudina Grabovica, aktuelnog ministra za boračka pitanja u Vladi kantona Sarajevo.

To nije prošlo neprimećeno. Na adresu Vlade Federacije BiH stigao je zavidan broj dopisa iz kompanije namenske industrije „Unis Gineks“ d.d. Goražde u kojima se traži smena jednog od tri člana Nadzornog odbora (NO)- Kadrije Kolića zbog „nezakonitog poslovanja i angažmana u kompaniji“. U ured premijera Federacije poslednje takvo pismo stiglo je 12. juna. Potpisani deoničari u dopisu dokumentuju pad prihoda i profitabilnosti, ali i kvaliteta proizvoda. Kadrija Kolić koji sebe naziva uvaženim advokatom, suvlasnik je i firme KM Trade i pravni zastupnik suspendovanog pa u aferi respiratori, na šest godina zatvora osuđenog, direktora Federalne Uprave civilne zaštite Federacije BiH Fahrudina Solaka.

KOLIĆEVA MREŽA

Podaci govore da je Kolića 2016. Vlada FBiH, kao većinskog vlasnika sa 51% vlasništva, imenovala za člana NO „Unis Gineks“ na predlog kadrovske komisije SDA. Predlagač je bio potpredsednik Bakira Izetbegovića i predsednik kadrovske komisije – Asim Sarajlić.

„Gineks“ je u to doba bio ključni dobavljač firme koja će kasnije dobiti saglasnost za početak proizvodnje iz oblasti namenske industrije. Reč je o „Pobjedi Tehnolodži“ u kojoj Kolić ima oko 13,5% vlasništva, odnosno sa drugim suvlasnikom njegove kompanije KM Trajd, Nihadom Mašićem, ukupno 27 posto.

Po zacrtanom planu, Kolić je dobio Vladinu, odnosno Novalićevu saglasnost da se u upravu „Gineksa“ kao izvršni direktor imenuje i njegov drugi partner- Hasan Tafro.

Nakon što su u „Pobjedi“ najpre osigurali 47% vlasništa, ovaj trojac je u „Gineksu“ osigurao kontrolu poslovanja što je potvrdilo i više sagovornika Inforadara. Faktički to je značilo slobodu upravljanja proizvodnjom iz grupe MPI 3 koja se odnosi na oblast namenske industrije (vojne proizvodnje).

Koliću je pošlo za rukom da uđe u NO „Pobjede“ i NO „Unis Gineksa“ d.d. Goražde, a da istovremeno zadrži funkciju predstavnik državnog kapitala, tačnije Vlade Federacije, što je model nepoznat u demokratskom svetu.

Početkom jula (6. jula) 2017. godine „Pobjeda Tehnolodži“ podnela je zahtev za proširenje delatnosti u oblasti vojne proizvodnje (namenske industrije), za koju je bila neophodna saglasnost federalnog Ministarstva industrije i energetike, Direkcije za namensku industriju, kompanija koje se bave ovim poslovima a u većinskom su vlasništvu Vlade FBiH (Igman Konjić i Gineks Konjic), te u konačnici i same Vlade.

FIRME POD KONTROLOM SDA I FADILA NOVALIĆA

Zahtev je poslat bez obaveznih prethodnih konsultacija, ali i bez saglasnosti Igmana iz Konjica i Ismeta Brige, savetnika ministra energetike FBiH, koji će kasnije svoj stav po tom pitanju platiti odlaskom u penziju. Sam ministar energetike Nermin Džindić nije negodovao, budući da je sa porodicom premijera Novalića, bio vlasnik privatne firme koja je poslovala sa Pretisom i zarađivala odlično. Kao što je poznato, njihova privatna firma TMR je godinama izvlačila novac iz namenske industrije BiH. U to vrijeme TMR je poslovao s firmom Pretis d.d. koja je u vlasništvu Vlade Federacije, tako da su obe firme bile pod kontrolom pomenutog dvojca.

Ne treba zaboraviti da je Džindić kadar SBB-a, stranke Fahrudina Radončića, ali da ga je u preceduru imenovanja predložio upravo Novalić i to tako, idu tvrdnje zaposlenih u „Gineksu“ i Vladi Federacije, što su „zatvorili“ segmet namenske industrije. Pre njihovog dolaska u Vladu Federacije Novalić je bio predsednik NO „Pretisa“, a Džindić v.d. direktor iste firme. Dve sedmice kasnije (20. jula 2017.), Vlada je dala saglasnost „Pobjedi Tehnolodži“ za početak proizvodnje iz oblasti namenske industrije. Sudeći prema dokumentaciji, objašnjenje zašto su dve najuticajnije ličnosti iz Vlade Federacije insistirale na toj odluci leži u tvornici baruta u Vogošći, koju su odlukom Vlade FBiH 2017, kako je tada izjavio ministar Džindić, trebalo da finansiraju „Gineks“, „Igman“ i „Pretis“. Međutim, on nije otkrio da bi se ovim kompanijama pridružila i firma TMR, u vlasništvu porodica Novalić i Džindić. Vrednost investicije je bila između 20 i 30 miliona KM.

POSAO SA DRONOVIMA

Ideja je bila da bez odobrenja Vlade formiraju nadzorni odbor čime bi Tvornicu kao strateški važan projekat stavili u privatne ruke, umesto da njime rukovodi država. Protestima građana opštine Vogošća plan je stopiran i nalazi se na Opštinskom veću.

Drugi razlog je pokretanje proizvodnje bespilotnih letilica o kojima je sa zakašnjenjem od sedam godina vatreno govorio ministar odbrane Zukan Helez, preteći Republici Srpskoj. Letilice bi se proizvodile u „Gineksu“ gde bi lično Novalić predložio konsultanta sa platom od 800.000 KM. Zanimljivo je da je projekat zamišljen bez ijednog stručnjaka-elektroinžinjera. No, zato ovakve letelice, takozvane dronove, prodaje Kolićeva i Mašićeva firma KM Trade.

UVOD ZA METAK OD 9 mm

„Pobjeda Tehnolodži“, zastupana od strane Kadrije Kolića i Marselija Bajramovića, 5. oktobra 2017. podnosi Konkurencijskom veću BiH zahtev za pokretanje postupka protiv „Igmana d.d. Konjic“ i Vlade FBiH zbog, kako je navedeno, „povrede principa slobodne konkurencije“. Znajući da su šanse nikakve da „Pobjeda“ dobije spor protiv regulatora u proizvodnji vojne opreme (Direkcije za namensku industriju i Vlade FBiH), Kolić se odlučuje na ovaj potez jer je zahtev Konkurencijskom veću bio neophodan kako bi u konačnici Vlada dala saglasnost i time oslabila poslovanje „Gineksa“ kao kompanije u svom vlasništu.

Za te potrebe Kolić je iskoristio Konkurencijsko veće pa povukao vlastiti zahtev; naime, za Vladu više nije bilo prepreka da „Pobjedi“ dodeli saglasnost za pokretanje proizvodnje novog proizvoda- metka 9 milimetara. Savetnik ministra Džindića, koji je šest meseci osporavao davanje saglasnosti, kažnjen je penzijom. Istina je da je „Gineks“ još 2004. dobio saglasnost za početak proizvodnje ovog metka, kao novog proizvoda, a Strategijom razvoja društva planirano je da proizvodnja krene do 2016. godine. Međutim, to se nije dogodilo zbog imenovanja Kolića u NO 2016. te imenovanja Hasana Tafre, suvlasnika i člana NO „Pobjede“ u upravu „Gineksa“, kao i pokušaja proizvodnje baruta i bespilotnih letilica. Tako je Kolić dobio punu kontrolu nad cenama, tehnologijom i razvojnim planovima „Gineksa“. I to sve dok Tafro uživa u penziji.

AMERIKANCI SU ZAKASNILI – POSAO JE OBAVLjEN

Sada Kolić zastupa državni kapital u „Gineksu“ – dok je istovremeno i suvlasnik društva. Praktično to znači da je svesno oštećena država jer je evidentan pad poslovnih aktivnosti u poslednje tri godine. Ukupan prihod 2017. iznosio je 43 miliona KM da bi krajem 2019. pao na 32,4 miliona KM. Dobit društva 2017. je iznosila 10,3 miliona KM, a dve godine kasnije je prepolovljena na 5,1 miliona KM. Vredi naglasiti: „Pobeda Tehnolodži“ kupac je „Gineksove“ robe u vrednosti od oko 2,5 miliona KM, i dužnik, takođe. Na dan 31. decembar 2019. neplaćene obaveze su iznosile 518.000 KM.

Koliću nije bio dovoljan izbor u NO „Gineksa“, privilegovane i posebne cene za svoje privatne firme koje posluju sa „Gineksom“, te imenovanje njegovog poslovnog partnera u Upravu, već je sam nametnuo tekst konkursa za izbor sekretara društva.

OVLAŠĆENjA POD OZNAKOM TAJNA

Naime, član 252. stav (1) Zakona o privrednim društvima, propisuje da deoničar sa 50% i više deonica, direktor, i član uprave bilo kojeg deoničkog društva kao i vlasnik sa 50% i više vlasništva, direktor i član uprave bilo kojeg društva sa ograničenom odgovornošću, „ne može biti predsednik i član nadzornog ili upravnog odbora imenovan ispred državnog kapitala u društvima sa učešćem državnog kapitala ili fondovima, agencijama, komisijama i drugim pravnim licima osnovanim od Vlade Federacije ili Parlamenta“. Isto nalaže i član 123. Statuta društva. Prema ovoj odredbi, jasno je da Kolić ne samo da nije smo biti imenovan za člana NO društva „Unis Gineks d.d.“ Goražde ispred državnog kapitala već nije smeo biti ni predložen.

Uprkos svemu, Vlada Federacije ponovo daje prethodnu saglasnost za imenovanje Kadrije Kolića na mesto vršitelja dužnosti člana NO „Gineksa“ ispred državnog kapitala (objavljeno u Službenim novinama FBiH broj 19/20, strana 18). Skupština društva u vreme pandemije, 28. aprila, donosi odluku o njegovom izboru i imenovanju u NO društva: dok je obaveštenje objavljeno u „Dnevnom avazu“ dve sedmice ranije. Istovremeno, ni Kolić a ni tadašnji premijer Novalić nisu odgovorili na pitanja stvarnih ovlašćenja nad „Gineksom“. Za prave odgovore u javnosti sada je kasno. Muslimanska braća, Al Kaida, Al Nusra i ISIL već imaju svoju fabriku oružja u Evropi.

Izvor: EagleEyeExplore