Šta znači poruka pronađena u vehabijskom uporištu: Deset šehidskih akcija i Sandžak je oslobođen, još petnaest i Beograd je pokoren… i na kraju Rim
Bosanska mreža Bele Al Kaide -islamisti i vehabije – sa iskustvom ratovanja u Avganistanu, Siriji i Iraku, pokazala je veliki potencijal u organizaciji mobilnih grupa za „brzo reagovanje u krvi“. Činjenica na koju zvanično Sarajevo može da računa u okolnostima kada proceni da je vreme za pokretanje političkih procesa ili stvaranja tenzija u BiH, ali i regionu.
Salahudin (Miloš Žujović), počinilac terorističkog akta u Beogradu nije samoinicijativno krenuo u krvavi pir. Tragovi otkrivaju koordinaciju ne samo sa vehabijskim podzemljem Bosne i Hercegovine već i sa američkom i britanskom obaveštajnom zajednicom, kao i lokalnim sarajevskim političarima. Slučaj pokušaja ubistva srpskog policajca rešen je na najbezbolniji način, ali podatak da Salahudina ili radikalnih boraca spremnih na učešće u ratnim sukobima različitog intenziteta i na rdaazličitim lokacijama- Albaniji, BiH (muslimanski dio), na Kosovu i u Makedoniji- u ovom trenutku ima nekoliko desetina hiljada- upozorava na scenarije sa dalekosežnim posledicama.
Prisutvo vernika na zadatku nije upadljivo, a i kada se uoči- njihovo delovanje prolazi nekažnjeno. Za to su zaslužni njihovi pokrovitelji u paralelnim političkim sistemima i strukturama, koje su pripadnici Muslimanske braće preko svog ogranka u BiH po imenu „Mladi muslimani“ sistematski i agresivno, gradili tokom 20. veka a posebno od devedestih godina- ponekad uz odobravanje, češće a uz direktnu pomoć zapadnih centara moći.
PRODOR U SANDžAK
Najveći uspeh, na polju obaveštajnih kanala i dejstava, struktura iz Sarajeva ostvarila je islamskim prodorom u Srbiju: prvo u Sandžak pa na Kosovo, da bi na red došli Šumadija i Beograd. Operacija je bila poverena vođama vehabijskog uporišta Maoča Gornja, prvo Jusuf Barčiću ( likvidiran 2007. u podmetnutoj saobraćajnoj nesreći), Nusretu Imamoviću (šefu Al kaide u Siriji i komandantu terorističke formaciije „Saudijska mreža El Meali“ u Idlibu) i Nedžadu Kučeviću (Nedžadu Balkanu- rođen u Srbiji, državljanin Austrije i Bosne i Hercegovine).
Nedžad Balkan, zvani Ebu Muhamed rođen je 21.09.1975. u Tutinu, Srbiji, kao sin građevinskog poduzetnika, sa državljanstvom Austrije. Kao bivši kik bokser, napustio je studije u arapskom svetu, zbog neslaganja sa profesorima u temeljnim stvarima vere ili kako on kaže, u „usuli dinu i tevhidu“. Zbog tvrdog stava prema drugim muslimanima, on i njegov džemat (najmanja organizaciona jedinica mulsimanskih vernika) austrijski muslimani nazvali su ”tekfir džematom”. Privatni, radikalni džemat nalazio se u sedmom okrugu Beča, u mesdžidu „Sahab“, i izgrađen je na sukobu i razlazu prvo sa Islamskom zajednicom BiH, a zatim i sa dotadašnjim autoritetom jordanskog šejha Ebu Muhameda el-Makdisija i preuzimanjem novog pravca izvjesnog šejha Ebu Merjema, porijeklom iz Kuvajta. Svoja uverenja, Nedžad Balkan je obznanio u knjizi „Trijumf vjerovjesničkog monoteizma – nad davpm širka (dawom širka) i nacionalizma“.
U poznatoj operaciji „Palmira“ koju je izvela austrijska Savezna uprava za zaštitu ustavnog poretka, zajedno sa grupom bosanskih vehabija, uhapšen je 2017. godine da bi ga sud u Gracu 2019. osudio na višegodišnju robiju. Ali, seme je već bilo posejano. Čak i tamo gde se najmanje očekivao- u Srbiji i među Srbima.
OD TAKSISTE DO KOMADANTA
Slučaj taksisite iz Beograda Gorana Pavlovića koji je ušao u vehabjski milje bila je potvrda kako se upornim radom i sa malo novca, od Srbina može napraviti Abdulah koji je doslednom službom ispunio uslove da ode u Siriju gde danas, u Idlibu, komanduje vojnom jedinicom „Al Nusre“ po nazivu „Bejt Balkan“. Kontakt Abdulaha kasnije je pronađen kod srpskog državljanina Igora Despotovića koga su 2022. bezbednosne agencije u Srbiji privele zbog sumnje da je počinio krivično delo javnog podsticanja na izvršenje terorističkih dela. U dosijeu novog sledbenika Nedžada Balkana nalazi se i planiranje izvođenja terorističke akcije, kamionom, u Knez Mihajlovoj ulici i brutalno gaženje pešaka. Pet godina ranije Despotovića su prvi put, u Beogradu uhapsili operativci Službe za borbu protiv terorizma. U njegovom stanu, u lap-topu i mobilnom telefonu pronađeni su detaljni nacrti i planove identični onima izvedenim u Nici, na „Dan pada Bastilje“. Teroristički akt u Nici, izveden 2016, (84. mrtvih 200 povređenih), poslužio je kao uvod u nove napade- u Berlinu (Božić, 2016.godine), 12 mrtvih i 100 povređenih) i Barseloni 2017. godine (13.mrtvih i više od stotinu povređenih). Izvođači akcija Muhamed Buhlel iz Tunisa (u Nici), Anis Amri iz Tunisa (u Berlinu) i Junes Abujakub (iz Maroka) ukazali su na centar operacija koje CIA i Mosad, zajednički, izvode u Evropi a nalazi se u zemljama Magreba.
Vratimo se na slučaj Despotovića. Prilikom pretresa, kod njega su pronađeni detaljni planovi za napad, kao i prepiska sa radikalnim islamistima iz Sirije i Zapadne Evrope, četiri telefona i SIM kartice s brojevima, dva foto-aparata s memorijskim karticama i laptop računar. Nađena su i tri papira sa nacrtima pod nazivima “Evakuacija”, “Mapa” i “Zamke”… U Despotovićevom telefonu nađen je i plan naslovljen sa: “Taktike pravednog terora – napad kamionom”, u kojem je detaljno opisano kako odabrati lokaciju i kamionom ili kombijem ući u Knez Mihailovu ulicu iz pravca Pariske ulice kod Kalemegdana.
TERORISTA SA DIPLOMOM INŽINjERA
Despotović nije jedini Srbin koji je ušao u vehabijsku mrežu. Boban Simeunović je 2016. uhapšen u Dortmundu, zbog pomaganja teroristima i činjenice da je u njegovom stanu, više dana boravio Anis Amri, ubica kamionom iz Berlina. Boban, bohemijski inženjer, državljanin Nemačke, rođen je 1981. godine u selu Šarbanovac u okolini Bora.
Sledeći primer druge žene Nemice Nadine Helvig, Boban je prešao u islam, pustio bradu i počeo da živi po pravilima koja važe za muslimane. Boban je, poslednji put boravio u Boru 2015. godine. Imao je dugačku bradu i bio obučen kao musliman, dok je njegova žena nosila feredžu i bila potpuno pokrivena. Nemačka policija sumnja da je Boban Simeonović zajedno sa Tunišaninom Anisom Amrijem planirao napad u Berlinu. Prema saznanjima istražitelja, Boban je izdavao stan Amriju, a pripadali su istoj ćeliji ISIS. Vrh te terorističke grupe uhapšen je u novembru 2016. u Dortmundu, kada je Boban završio u zatvoru. Osnovano se sumnja da je napad u Berlinu bio operacija obaveštajnih službi, moćnijih od nemačkih.
Anis Amri je tokom 2016. godine u Nemačkoj hapšen čak tri puta.Terorista je prvi put priveden u januaru 2016. kada je pokušavao da kupi automatsko oružje od čoveka za kojeg se ispostavilo da je policijski doušnik. Posle saslušanja pušten je na slobodu, ali je bio pod prismotrom. U julu je ponovo priveden nakon što je jednog čoveka, pod dejstvom droge, napao nožem. I tada je pušten iz pritvora da bi mesec dana kasnije bio opet uhapšen zbog tuče i posedovanja lažnog italijanskog pasoša. Nemačke službe su ga tek u novembru 2016. upisale u registar kao potencijalnog teroristu. Mesec dana nakon toga mu se gubi trag.
SANDžAK JE TURSKA?
Istovremeno, Tužilaštvo za organizovani kriminal prepoznaje šefa beogradskih vehabija, Gorana Pavlovića, vođu sandžačke ćelije „Islamske države“, Abida Podbičanina i Rejhana Plojovića. Sud u Beogradu je u aprilu 2018.godine izrekao presudu u odsusutvu okrivljenih koju će već naredne godine potvrditi i Apelacioni sud.
Na 11 godina osuđeni su Abid Podbićanin (38) iz Prijepolja, vođa grupe vehabijskog pokreta, Teufik Mujović (36) iz Tutina i Sead Plojović (34), dok su po devet i po godina dobili Izduin Crnovršanin (27) iz Beograda i Rejhan Plojović. Goran Pavlović Abdulah osuđen je na deset, a Ferat Kasumović (34) na sedam i po godina robije. Presuda Podbićaninu čije je novo ime Ebu Sejfija, Pavloviću i Rejhanu Plojoviću izrečena je u odsustvu. Sudbina Podbićanina nije poznata iako je bilo nepotvrđenih vesti da je poginuo na sirijskom ratištu.
Okrivljeni su presudu primili mirno. Svi osim Mujovića imaju imidž vehabija, kraću kosu i bradu. Mujović je sve vreme tokom presude nešto zapisivao, a u jednom trenutku se nasmejao prijateljima u sudnici i dao im znak rukom da je dobro. Mujović je, navodno, imao borbeno ime Ebu Talha Jemenac, a koristio je i dokumenta na ime Ali Selim el Mazi. Na teret im se stavljalo da su putem Fejsbuka veličali Islamsku državu i pozivali na samoubilačke akcije u Sandžaku, Beogradu i Rimu. Jedna od poruka na Fejsbuku glasila je: „Srbija će dobiti status republike u islamskoj državi Balkana”, a u drugoj piše:„Lila se krv za Sandžak a ova je za Alaha, za njegovo zadovoljstvo. Sandžak je Turska, a Turska je Sandžak. Kome se ne sviđa, nek se napije vode.“
U nizu poruka bode oči i ona u kojoj piše: „Deset šehidskih akcija i Sandžak je oslobođen…, a još petnaest i Beograd je pokoren… i na kraju Rim.”
ISPOSTAVE U SRBIJI
Sud je utvrdio da su Podbićanin i Mujović početkom 2013. uspostavili vezu sa organizacijom ISIL – Islamska država, a potom od istomišljenika u Srbiji i inostranstvu prikupljali novac kojim su finansirali odlazak više građana u kampove za terorističku obuku i odlazak na sirijsko ratište. Kao mesto za regrutovanje džihadista, ali i za prihvatanje onih koji su krenuli na ratište, označeno je Udruženje islamske omladine Sandžaka „Furkan” (Kriterijum) u Novom Pazaru.
Javnost je ovu presudu primila mirno. Čini se da su snažnije odjeknule vjesti o „pozivanju na nasilje“ od strane Igora Despotovića nego 70. godina zatvora za teroriste. Takođe, Maksim Božić i Vinko Stojanović, sada Abdulah, Mirza Gradaščević i Abdurahman, samo su neki od vehabija, koji su nekad bili Srbi. U prestonici njihov broj doseže 600 džihadista.
Stacionirani su prvenstveno na Ledinama i u Zemunu, gde je na Vojnom putu, dok nije uklonjen, bio njihov mesdžid (džamija bez minareta), ali ih ima i na Paliluli, naselju Medaković i u centru grada. Uglavnom se radi o Sandžaklijama i izbeglicama sa KiM, koji se finansiraju iz Beča. Povezani su sa mesdžidima u Prizrenu, Bujanovcu i Gračanici, a njihov zajednički cilj je da regrutuju nove pripadnike i pružaju logističku pomoć centrima na Kosovu i u BiH. Beogradski mesdžid bio je podređen novopazarskom “Furkanu“ koji, predstavlja ispostavu vehabijske kolonije iz Gornje Maoče.
BIVŠI MONAH-ABDULAH
Najpoznatiji među njima i svakako najvažniji ostao je Goran Pavlović „Abdulah“. Pavlović je prije no što je otišao u Siriju, da ratuje, živio i u Gornjoj Maoči, kraj Brčkog. U vreme velike bezbednosne operacije „Svjetlost“ 2010. kada je oko 700 policajaca krenulo na Maoču i vehabije- nije uhapšen. Ime mu se u medijima ponovo pojavilo kada je u kući njegovog oca Tomislava, u Bosuti kod Aranđelovca, nađeno ilegalno oružje, a meštani su prijavili i da se tu okupljaju vehabije. Predstavljao se kao bivši monah, izučavao je Kuran i išao na hadžiluk u Meku.
U Islam je uveo Maksima Božića (25) s kojim je u Beču slušao predavanja Nedžada Balkana „Ebu Muhameda“ kasete, i delio njegove CD-ove i govore o vehabijskom pokretu, družeći se sa decom muslimanskih emigranata. Božić je primio islam i postao vehabija sa 20 godina. Poreklom je iz Bijeljine, a javnosti je postao poznat 2010. kada je uhapšen u Tuzli kao član ekstremne islamske grupe zbog sumnje da je pripremao teroristički napad.
Prilikom hapšenja policija je kod Maksima pronašla i izvesnu količinu naoružanja i eksploziva koje je zajedno sa vehabijom Enesom Sejarnićem (28) treabalo da već 15 maja postavi na Brčanskoj malti na dan obilježavanja „oslobođenja” Tuzle od JNA.
NEKA GORI BURE BARUTA
Božić se predstavljao kao „Mirza Gradaščević“. Posle pristupanja vehabijama koristio i ime Abu Muhamed. Po povratku iz Beča u Bosnu, nakon što je proteran iz Austrije 2008. Božić se upoznao sa Sejarnićem. Iste godine uhapšeni su još dvojica državljana Srbije bliski vehabijskom pokretu na području BiH. Riječ je o Jasminu Koraću i Milutinu Sretenoviću, koje je policija privela nakon pretresa objekta u kom su boravili u Tuzli, zbog sumnje da su planirali da budu saučesnici u napadu na dan obilježavanja oslobođenja Tuzle.
Poslednji slučaj prelaženja u islam zabilježen u BiH, se dogodio u avgustu 2013., kad je Vinko Stojanović (24) iz Zavidovića u Zeničko-dobojskom kantonu promenio veru i uzeo ime Abdurahman.
Na sve ove činjenice zvanično Sarajevo ćuti. Ukoliko je Tužilaštvo, pod pritiskom zapadnih institucija, primorano da pokrene neki krivični postupak, on je najčešće protokolarne prirode i završava se oslobađajućom presudom za osumnjičene. Ne treba da čudi. Bosna nije država- već baza islamističkih elemenata i džamahirija u srcu Evrope, pokrenuti svoje „spavače“- za potrebe destabilizovanja regiona-onda, kada za to dobije nalog od tzv najvećeg borca protiv terorizma- Kolektivnog Zapada.
Izvor: EagleEyeExplore
Komentariši