Dževad Galijašević: Ne veruj Erdoganu ni kad darove nosi

Da li je otvaranjem regionalne kancelarije ASELSAN-a u Skoplju, Turska dobila novi obaveštajni centar na Balkanu čiji značaj prevazilazi ekonomske benefite prisustva u Makedoniji?

Nekoliko je načina na koje Turska agresivno širi prostor svog uticaja – oružjem, trgovinom oružjem, kroz rad ideološki agresivnih humanitarnih organizacija (IHH i TIKA) i na kraju, i to samo delom, diplomatijom. U tom ključu treba posmatrati i uspostavljanje čvrstih veza sa Severnom Makedonijom i njenim oružanim snagama. Nakon stvaranja ozbiljnih uporišta na Kosovu i Albaniji, Turska je povukla sledeći potez- pružanje podrške muslimanskoj, albanskoj zajednici u Makedoniji. Ulazna karta bio je ASELAN.

USTUPCIMA DO ČLANSTVA U NATO-U

Vojska Republike Severne Makedonije (VRSM) strateški je organizovana kao kopnena vojska sa vojnom avijacijom i vojnom rečnom flotom, kao podrškom kopnenoj vojsci. Oružane snage bivše jugoslovenske republike broje 20.000 profesionalnih vojnika i oficira i 48.000 pripadnika rezervnog sastava. Glavni strani dobavljači opreme za makedonsku vojsku uglavnom su bili SAD, Srbija, Bugarska i Ukrajina.

Pristupanje Severne Makedonije NATO paktu bilo je planirano tokom NATO samita u Bukureštu 2008. godine ali je Grčka blokirala pristup zbog političkog spora oko imena zemlje. Tada su se ostale članice NATO-a složile oko toga da će Severna Makedonija dobiti pozivnicu za članstvo u vojni pakt nakon što reši spor sa Grčkom. Prespanski sporazum potpisan 2018. kojim je Republika Makedonija u zamenu za brži ulazak u EU i NATO, pristala na dodatak „Severna“ kako bi se razlikovala od grčke pokrajine Makedonije, neuspešno je ratifikovan referendumom s obzirom da je umesto predviđenih 50% plus jedan glas svih birača, izlaznost bila tek 36,89%. Otuda referendum zakonski nije bio obavezujući, već savetodavni, tako da je Parlament morao dvotrećinskom većinom ratifikovati Prespanski sporazum i Sobranje je to učinilo 11. januara 2019. Usledilo je članstvo u NATO alijansi 27. marta 2020.godine.

UZ UVAŽAVANjE MAKEDONSKE ISTORIJE…

Turska je prvo donacijama a zatim i podrškom tokom prijema Severne Makedonije u NATO postepeno pripremala teren za ulazak u ovu duboko podeljenu ali strateški važnu državu. Dvodnevnu posetu Severnoj Makedoniji, turski ministar nacionalne odbrane, Vedždi Đonul, započeo je obilaskom tehničko-remontnog centra ARM, gde je predao donaciju od neupotrebljavanih, fabrički novih motornih vozila i tehničkih sredstava u vrednosti od 250 hiljada američkih dolara. Istog dana Makedonija i Turska su potpisale ugovor o vojno-finansijskoj saradnji koji predviđa da će Turska u narednoj godini donirati Makedoniji vojnu pomoć po izboru zemlje, u visini od oko milion dolara.

Turska ne samo što je prva zemlja koja je priznala Makedoniju, i prva zemlja koja je poslala ambasadora, već je priznala zemlju sa njenim hiljadugodišnjom istorijom, a ne sa nekom skraćenicom“, rekao je turski zvaničnik i dodao da je od njegove prve posete 2004. zemlja mnogo napredovala na polju odbrane i demokratije.

MILIONSKE DONACIJE

Makedonski ministar za odbranu je rekao da je vojna saradnja sa Turskom počela 1993. godine, a intenzivirala se 1994, otkrivajući da otvaranje prema Turskoj nije bio iznenadni, neočekivani događaj, već da je Makedonija zbog pritisaka koje je trpila tražila partnere. Naravno da taj početak vojno-tehničke saradnje nije bio ni blizu današnjem stepenu i nivou vojne saradnje. Vojna saradnja između obe zemlje intenzivirala se naročito u oblasti školovanja, obuke i donacija.

Računajući od 1998. ukupni iznos donacija iz Republike Turske premašio je iznos od 16 miliona dolara. Izvesne pukotine u odnosima Turske i Makedonije povremeno su se javljale, posebno 2019, zbog odnosa vlasti u Skoplju prema tzv. organizaciji „FETO“ – Fetulaha Gulena. Pokušaj državnog udara u Turskoj i uloga Gulena u njoj za vlast u Ankari bilo je prvorazredno pitanje. Kako vlast u Skoplju nije ništa radila po tom pitanju, Turska je 2019. poništila neke sporazume u vezi priznanja diploma iz Makedonije.

Istovremeno, bio je to period aktivnih razgovora i susreta Grčke i Makedonije vezano za nesporazume oko imena, i drugi izazov za bilateralne odnose Turske i SR Makedonije. Činilo se da je na sceni nova politika Severne Makedonije, te da se potpisivanjem Prespanskog sporazuma otvara novo polje bilateralnih odnosa sa Grčkom.

Tokom svoje istorijske posete Skoplju, grčki premijer Cipras je najavio da će grčke oružane snage štititi vazdušni prostor Severne Makedonije i obučavati njihove kolege u zemlji kada se Makedonija pridruži NATO-u. No stvari su krenule drugim tokom. Vojna saradnja sa Turskom počela je mnogo ranije i mnogi visokorangirani vojnici u vojsci Severne Makedonije obučavani su u turskim vojnim školama.

ISPRUŽENA RUKA ANKARE

Svakako je Severna Makedonija dobila na važnosti predsedavanjem Organizacijom za evropsku sigurnost i saradnju (OSCE) 2023. godine. Stevo Pendarovski, predsednik Severne Makedonije od 2019-2024. rekao je da je termin „predsedavanje“ za njih bio „veliki izazov“ jer je Severna Makedonija mala država sa ograničenim resursima.

„Preuzeli smo vođstvo organizacije sa 57 zemalja članica, od Sjedinjenih Američkih Država i Kanade do Rusije i Centralne Azije. To nije lak zadatak, ali smo dobro pripremljeni,“ naglasio je Pendarovski. Takođe je izjavio, „Severna Makedonija ulaže napore za ublažavanje sukoba u Ukrajini. U kontaktu smo s obe strane.“

U senci makedonskog uplitanja u geopolitičke sukobe, ostala je istina o dubokoj podeljenosti makedonskog društva, političkim sukobima i progonima (bivši premijer Gruevski), hapšenjima kadrova vodeće političke snage VMRO DPMNE, međunacionalnim trvenjima, mafijaškim obračunima i uličnim likvidacijama. Duboko podeljena, od komšija odbačena i nepriznata, Makedonija je nastavila geopolitičko posrtanje da bi stupila u aktivnu vojno-tehničku saradnju sa Turskom – zemljom i kulturom koja je uništila autentične narodne narative i islamizirala vlast i društvo, držeći ga u ropstvu više od pet vekova.

TURSKA VOJNO-ODBRAMBENA INDUSTRIJA

Turska odbrambena industrija doživela je značajan rast i transformaciju tokom poslednjih decenija, vođena strateškom vizijom smanjenja zavisnosti od stranih dobavljača i jačanjem kapaciteta nacionalne bezbednosti.

Turska vojno-odbrambena industrija usredsređena je na razvoj domaćih sistema i platformi. Značajni primeri su glavni borbeni tenk Altaj, bespilotna letelica Bajraktar TB2 i školski i laki jurišni avion Hurjet. Tehnološke inovacije: napredak u tehnologiji odigrao je ključnu ulogu u odbrambenoj strategiji Turske. Razvoj sistema kao što su ASELPOD Targeting Pod i borbeni avion TAI TF „KAAN“ najbolji su primeri. Iako je članica NATO alijanse Turska je, donošenjem odluke o nabavci, raketnog odbrambenog sistema S-400 od Rusije, pokazala strateški zaokret prema suverenoj, autonomnijoj odbrambenoj politici. Ova odluka, označila je značajnu promenu u odbrambenoj praksi Turske i odnosima sa saveznicima u NATO-u.

Otkazivanje učešća Turske u programu F-35 zbog nabavke S-400 primer je složenosti njenih odrambenih strategija. I kroz projektni ured MILGEM, Turska radi na izgradnji modernog priobalnog borbenog broda sa sposobnostima protivpodmorničkog ratovanja i patroliranja otvorenim morem.

Važno je naglasiti, da su najvažnije kompanije odbrambene industrije: ALP, Baykar, GLOBAL, KALE AERO, Turkiš Aerospejs Industri (TAI), Turkiš Tehnik, TUSAŞ, Endžin Industri, VESTEL SAVUNMA, ASPILSAN, i GENPOVER. Elektronički i softverski modeli izviđačkog i vojnog satelita Gokturk-2 uz ATAK helikopter turske vojske, otvorio je nove mogućnosti za najvažnije kompanije na ovom polju su ASELSAN, AJEKAS, Altaj, Tičaret A.S., EKSIM, ESDAS GEJT, HTR, MiKES, NETAS, SAVRONIK, SDT Spejs & Defens Tehnolodži, SELEKS, Bajraktar TB2 UAB… Zahvaljujući ovoj industriji, globalni udeo Turske (u zadnje vreme se piše Turkije) u trgovini oružjem, porastao je sa 0,6 posto na 1,1 posto u periodu 2018. do 2022. čime je zemlja postala 12. najveći svetski izvoznik oružja.

MEĐU 100 NAJBOLjIH

Na Listi 100 najboljih odbrambenih kompanija za 2022. godinu – reč je o godišnjoj listi globalne veb-stranice Defense News – našle su se tri turske kompanije među 100 najboljih. Dok je ASELSAN bio 49. na listi, Turkiš Aerospejs Industri (TAI) je bio na 67. poziciji, a Roketsan na 86. mestu. Inače, 2020. na listi je bilo sedam turskih kompanija. Iako je manje kompanija sada uvršteno u listu Top 100, turski izvoz oružja je naglo porastao u roku od tri godine. Dok je 2020. izvoz odbrane iznosio 2,28 milijardi dolara, u 2022. porastao je na 4,3 milijarde dolara.

S druge strane, izveštaj o međunarodnom transferu oružja u 2022. koji je pripremio švedski institut SIPRI, pokazuje da je turski izvoz oružja porastao za 69 posto u četverogodišnjem periodu 2018. do 2022. u odnosu na period od 2013. do 2017. Turski proizvođači raketa, brodova, dronova, vozila i vojnog softvera takođe plasiraju svoje proizvode za koje nisu potrebni strani delovi. Izveštaji kažu da ASELSAN, najveća odbrambena kompanija u Turskoj, ima sklopljene ugovore i narudžbine od 7,6 milijardi dolara. BMC ima narudžbine za dve godine za svoja vozila Kirpi koja su otporna na mine. Baykar Teh i Bajraktar su takođe zamolili svoje kupce da sačekaju nekoliko godina do isporuke dronova. U BMC-u tvrde da se mnoge zemlje raduju kupovini turskog tenka Altay. Takođe, očekuje se još jedan bum prodaje kada TFX mlaznjaci budu leteli nebom. Kao konačni primer, Roketsan je uspeo proizvesti rakete zemlja-vazduh sa dometom od 150 kilometara.

MEĐU 10 NAJVEĆIH IZVOZNIKA ORUŽJA

Turska bi se uskoro mogla naći među 10 najvećih izvoznika oružja i za deset godina dostići 20 milijardi dolara prihoda od izvoza. Uz upotrebu vojne sile, Turska je, ulaz na međunarodno tržište oružja obezbeđivala i na druge načine. S jedne strane koristeći zajednicu turkofonih zemalja, koja uključuje Azerbajdžan, Turkmenistan, Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan, sa druge, tržište Katara, petromonarhije Zaliva.

Treća grupa zemalja je u Africi, kako u Magrebu tako i u zapadnoj Africi. Pretnja džihadističkih skupina stvorila je potražnju za proizvodima koje nudi Turska, poput oklopnih vozila otpornih na mine, i dronova. Važnu ulogu ima činjenica da je Turska muslimanska zemlja i članica NATO-a. Na kraju je Turska prepoznala i značaj zapostavljene i odbačene Severne Makedonije, ali geostrateški veoma važne.

KORAK KA GLOBALNOJ EKSPANZIJI

Nakon što je ASELSAN i službeno otvorio novu regionalnu kancelariju u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije, kao deo svoje globalne strategije širenja, postalo je jasno da Turska dobija svoj novi obaveštajni centar na Balkanu čiji značaj uveliko prevazilazi ekonomske razloge prisustva u Makedoniji.

ASELSAN je vodeća turska odbrambena kompanija i aktivna je u Severnoj Makedoniji od 2014. godine a sada povećava svoje prisustvo na Balkanu s novom kancelarijom u Skoplju. Ceremoniji otvaranja, koja označava značajan korak u globalnoj ekspanziji ASELSAN-a, prisustvovali su prof. dr Haluk Gorgun, sekretar za odbrambenu industriju Turske, i Ahmet Akiol, izvršni direktor i predsednik ASELSAN-a. Uspostavljanje regionalne kancelarije u Skoplju, koja ima centralnu poziciju kao kapija i ka zapadnim i istočnim evropskim tržištima, pružiće ASELSAN-u brojne strateške prednosti, olakšati pristup Balkanu i povećati nivo saradnje u regionu. Turska država svojim prisustvom ostvaruje i kontrolu bivšeg osmanskog prostora.

ISTANBUL-SARAJEVO-SKOPLjE

Ideja „Zelene Transverzale“ koja podrazumeva povezivanje islamskih ostrva od Istanbula do Sarajeva sa Makedonijom, poprima obrise realitičnog plana. Iako je na službenoj stranici kompanije napisano da će kancelarija ASELSAN Balkans sprovoditi aktivnosti marketinga i razvoja poslovanja i fokusirati se na zadovoljstvo kupaca i podršku nakon prodaje za zemlje koje imaju ASELSAN proizvode i sisteme na svom inventaru, uloga i prisustvo na toj regionalnoj geopolitičkoj tački šira je, i najvažnije-koordinisana i sinhronizovana sa turskom Vojno-obaveštajnom službom – MIT.

Predsednik i izvršni direktor ASELSAN-a Ahmet Akyol prokomentarisao je zvanično otvaranje ASELSAN-ove kancelarije na Balkanu: „Zadovoljstvo nam je videti da se sve veće poverenje naših kupaca odražava i na projekte koje preduzimamo na Balkanu i da ASELSAN nastavlja da širi svoj globalni otisak. Ova kancelarija će služiti kao strateško čvorište za naše operacije na Balkanu, sarađujući sa zemljama u regionu i lokalnim partnerima“.

Temeljno pozicioniranje Turske u Makedoniji sa vlastitim vojnim resursima, tehnikom i vojnim strukturama samo je novi doprinos destabilizaciji Makedonije i celog Zapadnog Balkana. Erdoganovoj Turskoj se ne može verovati ni kada darove nosi.

Izvor: EagleEyeExplore