Kako je pristankom na stratešku saradnju sa američkom kompanijom, Bosna i Hercegovina, svoju namensku industriju podredila ratnim potrebama Ukrajine?
Uslovi za isporuku oružja proizvedenog u BiH stvoreni su u decembru 2013. kada je čitavu muslimansku namensku industriju „memorandumski“ preuzela američka kompanija Howell Machine. Memorandum su, u ime Vlade FBiH, potpisali premijer FBiH Nermin Nikšić, ministar energije, rudarstva i industrije Erdal Trhulj te vlasnik i predsednik kompanije “Howell Machine Inc“, David Hovel.
DOMAĆA FABRIKA-STRANI UPRAVNIK
Ministar se tom prilikom pohvalio da je u protekle tri godine napravljen značajan iskorak u razvoju namenske proizvodnje u FBiH čiji je obim povećan sa oko 40 miliona KM u 2010. na 160 do 200 miliona KM, koliko se očekuje u 2013- što je, sumira, daleko ispred planova utvrđenih strategijom razvoja namenske industrije.
„Zaključili smo da onim čime trenutno raspolažemo dostižemo svoj maksimum i da bismo za novi iskorak trebali naći strateškog partnera koji će doneti nove tehnologije i nove načine upravljanja namenskom industrijom”, istakao je Trhulj i dodao da je jedno od rešenja i strateško partnerstvo s kompanijom “Howell Machine, Inc.” Pomenuta kompanije je u BiH bila prisutna više od godinu dana i imala potpisane ugovore s preduzećima “Igman” d.d. Konjic i “Unis Ginex” d.d. Goražde.
Iz ministrovog obraćanja saznali smo da Vlada od ovog ugovora očekuje povećanje zaposlenosti u namenskoj industriji, uvođenje novih tehnologija i NATO-ovih standarda, dok “Howell Machine, Inc.”primat daje profitu.
“Mislim da smo izabrali pravog partnera, da ćemo dobiti nova tržišta i da ćemo ubrzati uvođenje NATO-ovih tehnologija i NATO-ovog kodifikacijskog sistema, kao i približavanje BiH tom savezu”,naglasio je Trhulj.
“Howell Machine, Inc.”, sa sjedištem u Lewistonu, država Idaho, američka je kompanija koja se bavi proizvodnjom, razvojem i prometom naoružanja, vojne opreme i drugih artikala odbrambenih tehnologija. Na tržištu Bosne i Hercegovine prepoznata je kao najveći pojedinačni kupac artikala iz proizvodnih programa namenske industrije Federacije BiH.
Potpisivanju memoranduma o „kontroli i nadzoru“ nad namenskom industrijom u BiH prisustvovali su predstavnici ambasade SAD-a u BiH, Ministarstva sigurnosti BiH, Ministarstva odbrane BiH, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH-Sektora nadležnog za izdavanje dozvola, Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, Vlade FBiH, međunarodnih organizacija i Federalne direkcije za namensku industriju.
AMERIČKA STRANPUTICA UMESTO LEGALNOG PUTA
Pred BiH otvorena je mogućnost korištenja uslužne mreže preko koje se njena namenska industruja našla u lancu naoružanja za potrebe Amerike. Uprkos „suverenoj volji“ na koju se toliko puta pozivao ministar odbrane u BiH, Zukan Helez, Amerikanci su, koristeći namensku industriju BiH, naoružanje slali na istočni front.
Službeno, međutim, Ukrajina nije na popisu zemalja u koje BiH izvozi oružje i vojnu opremu budući da je pre desetak godina na državnom nivou usvojena odluka o zabrani prodaje oružja Ukrajini a zbog poznatih i jasnih stavova predstavnika Republike Srpske u zajedničkim institucijama BiH.
No, ako ne nije moguće legalnim putem, oružje i municija iz BiH do Ukrajine stižu američkim stranputicama. Oružje proizvedeno u BiH izvozi se pojedinim članicama NATO-a uz propratnu „koriggovanu“ izjavu o krajnjem korisniku a zatim skladišti u magacinima odakle se dalje transportuje za Ukrajinu. U okolnostima kada Ukrajinci posrću na frontu SAD su pojačale „kanal podrške“.
To podrazumeva ne samo veći broj narudžbina od tvornica iz BiH nego i uklanjanje administrativnih prepreka za uvoz sirovina i repromaterijala za industriju koja postaje okosnica izvoza. Moralne dileme kod muslimana u Sarajevu ne postoje dok se političke sumnje kod srpskog naroda u BiH pokušavaju ublažiti fingiranim izveštajima o koristi i prihodu od trgovine, iako Srbi od toga nemaju ništa.
U NADLEŽNOSTI MINISTRA
Praktično, u očajanju, Zapad je prepoznao i Bosnu i Hercegovinu kao potencijalno korisnu i od tada se mnogi pokazatelji menjaju uz glasno ponavljanje uobičajene fraze, kako je namenska industrija u BiH već decenijama, jedna od okosnica bosanskohercegovačke privrede. Uprkos tome, ili upravo iz tograzloga, ta industrije je stavljena pod kontrolu Ministarstva industrije, energetike i rudarstva u Vladi muslimansko-hrvatskefederacije, i isključivo ministra muslimana.
NEKO NE GOVORI ISTINU
Činjenicu da postoje šumovi u komunikaciji između tela nadležnih za praćenje izvoza naoružanja i vojne opreme iz BiH, te da su predstave o obimu i putevima izvoza u velikoj meri maglovite, potvrđuje i odgovor Vanjskotrgovinske komore Bosne i Hercegovine (VTK) na upit jednog magazina o količini, vrednosti i vrsti naoružanja i vojne opreme izvezene u ratom zahvaćene države, Izrael i Ukrajinu.
U odgovoru se navodi da je “u prvom polugodišta 2023. u Izrael izvezeno eksploziva za 1,2 miliona KM, a u drugom polugodištu nije registrovan izvoz naoružanja i vojne opreme iz Bosne i Hercegovine u Izrael“. Navadeni podaci u koliziji su sa onima koje nudi Ministarstvo o vrednosti a vezano za izdate izvozne dozvole, a još više sa pokazateljima kojima operiše Uprava za Indirektno Oporezivanje.
Isto važi i za statistiku VTK – Vanjsko Trgovinske Komore BiH o ukupnom prošlogodišnjem izvozu namenske industrije, prema kojoj je on iznosio 408.109.905 KM, gotovo dvostruko više nego što je registrirala Uprava za indirektno oporezivanje!?
Neslaganja i oprečne brojke vezane su i za naoružanje i vojnu opreme koja iz BiH odlazi na ukrajinsko ratište pa se u moru kontradiktornih tvrdnji mogu naći i one da Ukrajinci razaraju gradove u Rusiji granatama proizvednim u BiH ili da se Ukrajinci od ruskih napada žestoko brane zahvaljujući oružju kupljenim od proizvođača iz potpuno kontrolisane zemlje Bosne i Hercegovine.
Snimak ukrajinskog vojnika sa “Pretisovom” granatom u rukama u većem delu domaće, posebno javnosti susednih zemalja tretiran je kao nesumnjivi, krunski dokaz da “BiH naoružava Ukrajinu“, iako su iz sarajevske kompanije, vrlo neuverljivo pokušali demantovati tvrdnjama da se radi o fotomontaži. Ipak, kako pokazuje evidencija UIO, koja je u ovom slučaju istovetna onoj kojom raspolaže Vanjsko Trgovinska Komora BiH, legalnog izvoza naoružanja i vojne opreme iz BiH u Ukrajinu (niti u Rusiju) u 2023. nije bilo, kao ni prethodne četiri godine. Direktno ne, ali preko trećih strana i uz kršenje svih propisa-jeste.
IZVOZNE DESTINACIJE
Kao glavni kupci namenske industrije vode se SAD ka kojima ide više od četvrtine ukupne vrednosti izvoza. Kupci američke kompanije predstavljaju se lažno kao „američko izvozno tržište“, iako je ovde reč o posredničkoj ulozi. Razumljivo, jer struktura izvezenog naoružanja i vojne opreme iz BiH, niti je potrebna Americi niti je koristi američka vojska.
Prema podacima UIO, u 2023. Amerikancima smo prodali revolvera i pištolja za 384.804,75 KM, ostalog vatrenog oružja za 75.519,91 KM, delova i pribora za vatreno oružje u vrednosti od 2.213.603,37 KM, a minsko-eksplozivnih sredstava te njihovih delova i vojne municije za čak 65.823.959,04 KM. Pokazatelji VTK BiH, pak, kažu da je ukupan izvoz bh. namenske industrije u SAD lani dostigao vrijednost od 104.468.767 KM.
Prema evidenciji VTK – Vanjsko Trgovinske Komore BiH, mereno visinom vrednosti naoružanja i vojne opreme uvezenog iz naše zemlje, američki kupci slede turske i bugarske kompanije, sa udelima od 11,87 i 10,55 posto, odnosno, vrednostima uvoza od 48.428.022 i 43.068.181 KM. Sa druge strane, iz Uprave za Indirektno Oporezivanje preciziraju da su iz BiH, prošle godine preko turskih kupaca izvezena minsko-eksplozivna sredstva te njeni delova i vojna municija ukupno vredne 4.934.795,67 KM. Revolveri i pištolji “teže“ simboličnih 6.828,71 KM, dok je preko Bugarske plasirano vojno oružje za 1.029.766,58 KM, a minsko-eksplozivna sredstva, njihovih delovi i vojna municija za 36.145.833,42 KM.
UIO je u 2023. registrovala izvoz 112.602,10 kilograma vojnog oružja (vrednost 9.076.845,02 KM), 1.862,34 kilograma revolvera i pištolja (392.292,23 KM), 2.653,41 kilograma ostalog vatrenog oružja (192.934,51 KM), 51.223,43 kilograma delova i pribora za vatreno oružje (3.852.169,30 KM), 4.923.942,22 kilograma minsko-eksplozivnih sredstava, njihovih delova i vojne municije (227.630.062,13 KM).
Pitanje koje se nameće nakon uvida u neusklađene izveštaje Ministarstva trgovine BiH, VTK i UIO jeste da li je Turskoj, Bugarskoj ili SAD potrebno bilo šta od nabrojanog naoružanja. Očito da nije. Međutim, navedeno naoružanje zadovoljava potrebe Ukrajine o čemu svedoče i snimci sa fronta kao dokazni materijal da političko Sarajevo i muslimani u BiH nisu ostali izvan ovog ratnog sukoba kao što nisu i iz sukoba u Siriji, Libiji i Iraku.
U OVOJ PRIČI-NEMA NEVINIH
Prema podacima Vanjskotrgovinske komore BiH, pokrivenost bh. uvoza izvozom u oblasti namenske industrije lani je iznosila izuzetno visokih 493,22 posto. Tokom 2023. VTK je zabeležila uvoz naoružanja i vojne opreme u BiH vredan 82.743.973 KM, od čega se čak 34.409.839 KM ili 41,59 posto odnosi na Srbiju.
Uprava za indirektno oprezivanje istovremeno je registrovala uvoz naoružanja i vojne opreme ukupne vrednosti 24.498.291,30 KM, u kojoj su dominirale bombe, granate i ostala minsko-eksplozivna sredstva iz Srbije (4.290.057,09 KM) i Egipta (3.307.684,93 KM) te ostalo vatreno oružje iz Turske (2.849.784,01 KM ).
U januaru 2024. godine Uprava za indirektno oporezivanje BiH registrirala je izvoz naoružanja i vojne opreme ukupno vrijedan 12.285.647,78 KM, a mahom se radilo o minsko-eksplozivnim sredstvima (12.255.096,15 KM) uglavnom plasiranim na tržišta Slovačke (9.314.742,09 KM) i Poljske (1.605.860,71 KM ).Istog meseca BiH je na uvoz naoružanja i vojne opreme potrošila 3.386.235,39 KM, prvenstveno kupujući češko vojno oružje (1.069.464,74 KM) te srbijanska minsko-eksplozivna sredstva (993.001,79 KM).
Da li nakon uporedne analize zvaničnih podataka institucija u BiH koji se međusobno isključuju ostaje prostor za upitanost ima li u priči o izvozu naoružanja u Ukrajini-nevinih?
Komentariši