Kako izgleda ruska vizija globalne politike i koje mesto u njoj pripada Srbiji?
Učešće u radu Dvadesete godišnje konferencije Valdaj kluba (2–5. oktobar 2023) smatram jednim od najvećih dometa u mojoj karijeri. Prestižno je biti među ekspertima najvažnije ruske tink-tenk organizacije. No Valdaj klub je odavno prevazišao granice Ruske Federacije, jer je reč o međunarodnom diskusionom klubu kog u zapadnoj javnosti nazivaju i „ruskim Davosom“, kaže u razgovoru za „Pečat“ dr Aleksandar Raković, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije, ekspert Valdaj kluba.
* * *
Jedini ste Srbin koji je kao ekspert Valdaj kluba imao prilike da razmeni mišljenje s predsednikom RF Vladimirom Putinom i ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom. Kakve utiske nosite sa ovog važnog događaja?
Prethodnih godinu dana učestvovao sam na naučnim forumima Valdaj kluba i objavljivao sam u njihovim izdanjima. U novembru 2022. rukovodio sam sesijom na međuverskoj konferenciji Valdaj kluba u Kazanju. S tim u vezi, dobio sam privilegiju da budem jedini učesnik iz Srbije i bivše Jugoslavije na Dvadesetoj godišnjoj konferenciji Valdaj kluba. Ovo je bio susret 140 izabranih profesora, naučnika, diplomata i ekonomista iz čitavog sveta s ruskim državnim vrhom.
Formati rada naše konferencije bili su sastanci i diskusije. Naime, predsednik Vladimir Putin, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i funkcioneri iz kabineta ruskog predsednika daju na značaju Valdaj klubu jer se s njegovim ekspertima sastaje i razgovara. Stoga sam imao posebnu privilegiju da razgovaram s Lavrovom (2. oktobar) i Putinom (5. oktobar), kao i da podnesem referat na sesiji koja se bavila pitanjima definisanja civilizacija (4. oktobar).
Kada sumiramo Putinove poruke s Valdajske konferencije, kakvi zaključci se nameću – da li možemo da definišemo njegovu geopolitičku viziju za svet i Balkan?
Putin nije javno govorio ništa o svojoj geopolitičkoj viziji Balkana. No rešenja za Balkan mogu se tumačiti na osnovu njegove vizije slobodnog sveta u kom više neće biti zapadne hegemonije. Ruska vizija globalne geopolitike tiče se univerzalizma, slobodne komunikacije i dekolonizacije. Dakle, ona se izričito suprotstavlja zapadnom hegemonizmu.
Naime, Putin je jasno stavio do znanja da su upotreba vojne sile, političkih pritisaka i ekonomskih sankcija nedopustiva oruđa Zapada. Ruski predsednik je bio izričit u tome da se Zapad drsko meša i deli lekcije većini čovečanstva. Putin je rekao da zapadne hegemoniste uglavnom niko nije pozvao da se oglase, niko ih nije pitao za mišljenje i da ne mogu drugima nametati svoje standarde.
S tim u vezi mogli bismo da izvučemo zaključak kakva bi bila Putinova moguća vizija Balkana u budućnosti. Dakle, to treba da bude prostor lišen zapadne hegemonije. Da bi se to ostvarilo, moralo bi da dođe i do sloma zapadnog poretka u jugoistočnoj Evropi i na prostoru nekadašnje Jugoslavije. To sada deluje veoma daleko.
Dok je prostor Kosova i Metohije pod zapadnom okupacijom, Crna Gora i Bosna i Hercegovina pretvorene su iz protektorata u praktično nove kolonije Zapada. Naime, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini više nema ni privida da lokalno stanovništvo bira svoju vlast, već formiranje vlasti nameće novokolonijalna uprava koju čine zapadne ambasade, tzv. visoki predstavnici i raznorazni specijalni izaslanici Vašingtona, Londona i Brisela. Pošto je dekolonizacija jedan od ciljeva ruske politike, logično je da bi se to odnosilo i na naš prostor.
U svom izlaganju Putin je veliku pažnju posvetio civilizacijskim krugovima. Kako u tom kontekstu komentarišete svetsku i istorijsku ulogu Rusije u ovim dramatičnim vremenima?
U okviru novih vektora globalne ruske politike prožimaju se „ruska civilizacija“ i BRIKS, odnosno BRIKS plus. U skladu s novom ruskom državnom politikom „rusku civilizaciju“ čine ruska država, rusko pravoslavlje, ruski islam, ruski budizam, ruski narod i jezik, ostali autohtoni narodi i jezici u Ruskoj Federaciji, zatim prostori ruskog sveta (Rusija, Belorusija i Ukrajina), kao i ruska dijaspora.
Prema Putinu, „ruska civilizacija“ je samosvojna i po tome je jednaka kineskoj i indijskoj civilizaciji. Ali „ruska civilizacija“ je globalna i prevazilazi granice Ruske Federacije. Isto tako je i BRIKS, odnosno BRIKS plus globalan.
Tokom sesije o civilizaciji podneo sam referat kojim sam iskazao neslaganje s pojmom i definisanjem „ruske civilizacije“. Smatrao sam da se ruski komonvelt (ruski svet), pravoslavna civilizacija i BRIKS, odnosno BRIKS plus odlično prožimaju kao koncept ruskog univerzalizma na čitavoj planeti. Podvukao sam da pravoslavnu civilizaciju ne treba deliti i da su naši i Hram Sveta Sofija u Carigradu i Hram Hrista Spasitelja u Moskvi i Hram Svetog Save u Beogradu. Međutim, koncept „ruske civilizacije“ već je utvrđen kao državni put Ruske Federacije i na tome je predsednik Putin posebno insistirao.
Izvesno je da Rusija ne smatra pravoslavnu civilizaciju kao jedinstvenu i nedeljivu. S njihove tačke gledišta to je čak i očekivano nakon religijskog intervencionizma Carigrada u Kijevu i svrstavanja skoro svih grčkih autokefalnih crkava sa Carigradom na čelu protiv Moskve. Lavrov mi je rekao, tokom našeg razgovora, da je delovanje carigradskog patrijarha Vartolomeja usmereno protiv pravoslavnih Slovena.
Naglašavam da Valdaj klub promoviše borbu ideja. Stoga je bilo eksperata koji su podržali moj stav da je Rusija deo pravoslavne civilizacije, kao što je bilo eksperata koji su zagovarali postojanje samosvojne „ruske civilizacije“.
Precizno, odgovarajući na vaše pitanje, Putin je rekao: „Srbe mogu uništiti, ali ne mogu slomiti.“ Da li je ovom nepogrešivom procenom pokazao da ne samo vrlo dobro poznaje balkansku istoriju i srpski činilac u njoj već i nema nameru da je ignoriše? Može li se reći da je pitanje Srbije i Republike Srpske u jednom od značajnih prstenova interesovanja RF?
Putin odlično poznaje prošla i sadašnja zbivanja. Nikada ne daje olake ocene. On pruža jasne poruke. Srpski prostor jeste među važnim prstenovima interesovanja Ruske Federacije u Evropi i na Mediteranu. Ipak, u ovom momentu Rusi na tom geografskom prostoru imaju bliže prstenove interesovanja. Najpre Ukrajinu, pa Kavkaz i potom Siriju. Naravno, imaju još neke evropske prioritete koji su isto tako važni koliko i srpski prostor. Ne treba smetnuti sa uma koliko im je važan Arktik.
Pošto je Rusija globalna sila, ona istovremeno može da igra na više šahovskih tabli. Stoga se i njeni prioriteti mogu menjati, a prstenovi interesovanja drugačije formirati. Republika Srbija, Republika Srpska i srpski narod treba da se oslone na strpljenje i na to da kroz tekuće globalne turbulencije prođu što manje okrznuti. S tim u vezi nam je sada najpotrebnija neutralna politika kojom se čuvaju prijateljski odnosi s Rusijom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić valjano vodi našu državnu politiku.
Inače, Putina sam na Dvadesetog godišnjoj konferenciji Valdaj kluba pitao za mišljenje o rusko-srpskim odnosima, položaju Srba na Balkanu i o tome da li su Srbi i Rusi meta političkog Zapada zbog naše pravoslavne vere. To je bila tema koju sam ranije osmislio i unapred poslao u Moskvu. Putin je odabrao da odgovori na to pitanje i pošalje nama Srbima snažnu poruku, koja je odjeknula i na Zapadu.
Predsednik Putin je rekao kako je činjenica da politički Zapad vidi Rusiju i Srbiju kao mete. Putin je, i kada je reč o srpskom narodu, kazao da se Zapad oslanja samo na silu jer je to njihova filozofija od koje ne odustaju, čak i kada nemaju argumente. Putin je rekao da je Jugoslavija htela da se dogovori sa Zapadom, kao što to danas hoće Srbija, ali da umesto toga Zapad nastavlja s pritiscima kako bi slomio Srbe.
Putin je stoga u odgovoru na moje pitanje posebno naglasio: „No Srbi nisu takav narod. Njihova istorija i kultura nisu takve. Možda ću sada reći tešku reč. Možete da uništite Srbe, ali ne možete da ih slomite i potčinite“.
Putinu sam poklonio dve knjige, moju monografiju „Crnogorski separatizam“ (Katena mundi, Beograd, 2019) i zbornik radova „Putin i Rusija. U ratu za mir“ (Fondacija Aleksandar Nevski, IP Princip, Beograd, 2023). Ruski predsednik ih je prihvatio i zahvalio na knjigama koje će biti deo njegove prebogate biblioteke.
Ministar Lavrov je Srbe nazvao narodom sa slavnom istorijom. Šta možete izdvojiti iz diskusije koju ste imali s njim?
Na moje pitanje kako komentariše politički i vojni razvoj prilika u bivšoj Jugoslaviji i sve jače zapadne pritiske na Republiku Srbiju, Republiku Srpsku i Srbe u Crnoj Gori, Lavrov je odgovorio da su Srbi narod sa slavnom istorijom, a da dupli standardi prema Srbima i Rusima pokazuju loš odnos Zapada prema pravoslavnim Slovenima.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Lavrov je kazao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić daje ispravne argumente, ali da zapadnjaci to ne prihvataju. Lavrov je dodao kako Zapad koristi želju Srbije da uđe u Evropsku uniju da bi na nju vršio pritiske. S tim u vezi, Lavrov je naglasio da će Rusija ostati prijatelj Srbiji čak i ako Srbija uđe u Evropsku uniju, ali da postoji mogućnost da se Srbiji nametne da ne bude prijatelj Rusiji jer će morati da sprovodi politiku koja je utvrđena u Briselu.
Lavrov je poručio da je na Srbiji da odluči kojim će putem ići, ali da treba imati u vidu koliko dugo Turska pregovara o pristupu Evropskoj uniji. Tako da predsednik Redžep Tajip Erdogan, kaže Lavrov, uviđa da za tim pregovorima ima sve manje svrhe. Lavrov je zato naglasio da treba razmisliti zašto se odužuju i pregovori Republike Srbije o pristupanju Evropskoj uniji.
Što se tiče Republike Srpske, Lavrov je podvukao da predsednik RS Milorad Dodik radi na odbrani Dejtonskog sporazuma, a uprkos tome Zapad ga smatra remetilačkim faktorom, jer Zapad ne poštuje dejtonsko ustrojstvo Bosne i Hercegovine. Naglasio je da se Zapad ponaša kao da je „u lovu“ na Dodika.
Kako ruski državni vrh sagledava političku scenu u Crnoj Gori i kvalifikuje „jatake“ iz Srbije koji su bili spremni, da u vreme najpodmuklijih secesionističkih ispada, podrže Mila Đukanovića?
Lavrovu sam tokom diskusije obrazložio da Republiku Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru treba poimati kao jedinstven i nedeljiv prostor srpskog naroda. Video sam da je njemu već bilo poznato to što sam rekao, kao argument koji Srbin iznosi kako bi objasnio srpske nacionalne interese.
Lavrov je bio jasan i da pojam „Zapadni Balkan“ samo služi da pokaže kako je Balkan svojina političkog Zapada. A na to sam odgovorio kako naš prostor treba nazivati „bivšom Jugoslavijom“ ili „srpskim zemljama“. Lavrov mi je, inače, rekao da je s Milom Đukanovićem bio prijatelj dok Đukanović nije postao oružje rusofobije. Nisam pominjao Đukanovićeve satelite u Srbiji jer bi o tome imalo mnogo da se kaže, a dragoceno vreme za razgovor sam želeo da iskoristim na drugi način.
No kada je reč o srpskom prostoru, trudio sam se da u svojim tekstovima za izdanja Valdaj kluba, kao i za medije u Rusiji, podvučem da srpski narod ima pravo da živi u jedinstvenoj državi. To je, dakle, tema koju bih želeo da učinim dodatno prisutnom na zasedanjima Valdaj kluba.
Sa stanovišta pluralističkog društva, ideja srpskog ujedinjenja je sasvim legitimna i u potpunosti legalna. Zapadni hegemonisti i njihovi sateliti nemaju argumente da nam ospore pravo da o tome govorimo, pišemo i na tome radimo svim demokratskim sredstvima.
Vidim da su i drugi eksperti Valdaj kluba otvoreni da čuju i diskutuju o temi srpskog jedinstva. Mnoge od njih veoma zanima vreme razbijanja Jugoslavije. Naime, brojni eksperti Valdaj kluba dolaze iz zemalja koje čine Pokret nesvrstanih, a oni stariji i dalje se sećaju doba kada je Jugoslavija bila jedan od lidera ove organizacije, a samim tim Beograd bio jedan od centara sveta.
Prijatno me je iznenadilo da eksperti Valdaj kluba iz Azije, Afrike, Latinske Amerike, ali i Zapadne Evrope uočavaju koliko su Republika Srbija i srpski narod bili važni za poimanje opasnosti od zapadnog hegemonizma. Bilo je čak nekih koji su poznavali elemente odbrane Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu, pa i to da su bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika tamo pogrešno „lečili“ lekovima za lepru.
Na kraju, moj stav je da Republika Srbija, Republika Srpska i Crna Gora treba da se ujedine u jedinstvenu srpsku državu. To bi bilo pravedno rešenje. Logično je da ime te države bude Srbija. To je u skladu s pogledom srpskog ideologa i crnogorskog mitropolita Petra II Petrovića Njegoša koji piše – „sva Srbija od Dunava do mora“ („Gorski vijenac“, Beč, 1847, strana 3). To bi bila Srbija od Apatina do Bara i od Timočke Krajine do Bosanske Krajine.
Napomena: Sljedeći članak je prenesen sa Pečat u cilju pružanja informacija našim čitaocima. Originalni članak možete pročitati klikom naLink!
Komentariši