Od naše dece treba da zatražimo oproštaj, zato što smo im stvorili životnu sredinu punu opasnosti, a često ih i vaspitavamo tako da ih time vodimo ka konačnom porazu. Podstičemo našu decu da pokleknu telesnim strastima i iskušenjima duše (gordost, pohlepa, zavist..). Dozvoljavamo najveštijim manipulatorima uma da raznim sredstvima, a pogotovo medijima, oblikuju ličnost naše dece, kako oni hoće, i do te mere da svoju decu neprepoznajemo. To čine lažima, obmanama, iluzijom, dovodeći ih, da pre ili kasnije zaključe, ovaj život je ništa, totalni besmisao.
I svo čovečanstvo , deci sveta , treba da zavapi – Praštajte. Deca gladuju, hrana se uništava, a pojedinci imaju nerazumno veliko materijalno bogatstvo. Sve što svet nameće vodi u razočarenje, nenormalnost, sukob, besmisao, krajnji i potpuni poraz.
Darvinova teorija o evoluciji vrsta ( čovek nastao od nekakvog majmuna).
Čovek je čoveku vuk ( zašto ne brat, jer i to može biti).
Cilj opravdava sredstvo. Šta ako je sredstvo, zlo ? Bolje je i da stradamo, nego da do cilja dolazimo na zao način. Tako zadobijamo Carstvo Božije.
Nema večnih prijatelja, večni su samo (materijalni) interesi.
Takav svet sve naopačke postavlja, izvraćeno. Našoj deci nameću se lažne vrednosti, pa čak i nenormalnosti. Učimo da je čovek isključivo razumno i materijalističko biće. A onda nas takav razum lažne elite vodi u krajnje nezadovoljstvo i konačni poraz, kroz samouništenje. Razum, koliko god čudno zvučalo, ograničava nas i vodi na kraju do pogrešnog cilja. Drugu vrstu spoznaje, duhovnu, izgubili smo, zato što smo svojim ponašanjem, umom i srcem ( a u suštini grehom) proterali Duha Svetoga iz svoga bića, a sa njim smo nepogrešivi. “Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski” (Matej 5,48). Zato intelektualci, koji koriste isključivo razum, nikada ne mogu biti vizionari i unapred predvideti procese i velike događaje. Njih će uvek nešto iznenaditi, poput rušenja Berlinskog zida, razbijanja Jugoslavije, rata u Evropi…a onda kad sve bude očigledno , sa velikom gordošću, sve će to tumačiti…sagledavanje uzroka i posledica. Takvi ne mogu spoznati, da u životu, a pogotovo u politici, često nije kao što izgleda.
Naša deca, đaci i studenti zapažaju da je odgovor na prelomna vremena puna izazova, u kojem se napadaju i razaraju istinske vrijednosti i srpski identitet, te razbija država – stvaranje bolesnog društva.
U takvom društvu potiskuju se osjećanja ljubavi, razumijevanja, požrtvovanja i osobine čojstva, junaštva i rodoljublja. Uzdamo se u stranu pamet i strane investicije a uništavamo domaće banke. Rasprodajemo svoje bogatstvo strancima a onda postajemo zavisni od njih, tuđih interesa. One službenike koji se zalažu za suprotne ciljeve od onih koje želi većina naroda (poput ulaska u NATO, odnos prema Rusiji…), nagrađujemo državnim i drugim funkcijama. Država finansira pojedince i NVO koje direktno rade na razgradnji Srbije i zagovaraju interese stranih korporacija i država. Sva sredstva se koriste, a naročito mediji da se anestezira ljudska duša, nametne nemoral, da se djeca u osnovnim školama vrbuju da budu dileri droge. Podstrekivanje na kocku, kriminal, prostituciju dovedeno je do savršenstva, tako da oni koji se time bave postaju pozitivan primjer za našu decu. I danas, državni zvaničnici Srbije, aktivnosti koje su dovele do uspostave ravnopravnosti SR Srbije sa ostalim republikama bivše Jugoslavije nazivaju, tako uvređujuće „Jogurt revolucija“. A pokušaj da Srbi u Hrvatskoj zaštite sebe, nazivaju ponižavajuće „Balvan revolucija“.
Svjesni da se opasni i štetni ciljevi ostvaruju kroz proces, a da često njegov početak i ne zapazimo, pa čak ponekad i nesvjesno učestvujemo u njemu. Iznenađeni smo da u vremenu kada je napadnuta Srpska pravoslavna crkva (SPC), državni i crkveni dostojnici su počeli da javno našu crkvu sa punim imenom i prezimenom nazivaju samo srpskom crkvom (proces ekumenizma), dok u Hrvatskoj govore ne o srpskoj, već samo o pravoslavnoj crkvi. Da li je to velika priprema da sutra zažive hrvatska, bosanska, crnogorska i srpska pravoslavna crkva, kojima bi patrijarh Vartolomej rado dao tomos, što je uradio dajući autkefalnost pravoslavnoj crkvi u Ukrajini. To bi mogao biti nagovještaj ozbiljnog raskola u Pravoslavlju i početak pravljenja paralelne crkvene strukture, koja bi se kao na „tacni“ dala papi.
Zdrava ekonomija, zbog pljačke ljudi u državnom sistemu, ne može da zaživi. Ogroman novac iz budžeta se pljačka korupcijom kroz javne radove i izgradnju. Vlast često sluša kolonijalne administratore poput ambasadora umjesto većinske volje naroda (aktivnosti u vezi „Parade ponosa“.
Nije okupiran samo fakultet, okupirana je čitava država. Nije tačno da Srbija u svemu, što se tiče nje same, odlučuje, da ima suverenitet kao najviše pravo odlučivanja, odlučuju SAD. To se vidi na primjeru da Srbija nije ni pokušala javno reći da je čin uvođenja sankcija NIS-u, od strane SAD-a, pokušaj miješanja u unutrašnje stvari jedne države. Čak se ističe da sankcije NIS-u, ne nanose štetu Srbiji, već se uvode kako Rusija ne bi zarađenim novcem finansirala rat u Ukrajini. Završni odgovor Srbije na tu situaciju definisaće Srbiju kao slobodnu, suverenu i neutralnu, ili kao okupiranu državu od strane zapadnog faktora i multinacionalnih korporacija.
Tako da je tragedija u Novom Sadu i smrt petnaest ljudi samo „okidač“ koji je pokrenuo proteste studenata, koji su na taj način pokazali nezadovoljstvo opštim stanjem u društvu. Dobronamjerni studenti ne žele nasiljem rušiti vlast već primorati ustanove Srbije da reaguju i pokažu da je ona pravna država. Tražiti od studenata i javnosti da budu strpljivi i sačekaju da tužilaštvo i sudovi urade svoj posao je pogrešno zbog višegodišnjeg lošeg iskustva sa tim institucijama. Do sada je bilo samo medijsko iznošenje kriminalnih djela, koje je samo nagomilavalo nezadovoljstvo u narodu, jer skoro da uopšte nije bilo procesuiranja (i ako je očigledno bilo i ima velikog kriminala), a pogotovo pravednih osuđujućih presuda. Došlo se do toga, da upravo pojedine sudske presude trebaju da presude onima koji su ih donosili. Koruptivni ljudi u sistemu, pa taman oni bili sudije i tužioci moraju se hapsiti i procesuirati, kao i svi drugi kriminalci. Siromašni se ubjeđuju da im je dobro i da tako treba biti za sveopšte dobro a pojedinci na kriminalan način uzimaju ogroman budžetski novac i druga bogatstva. Konačan raskid sudstva sa kriminalcima i potpuna primjena zakona uz donošenje odgovarajućih presuda vratilo bi vjeru u narod da je moguć sveopšti Pokret Dobra koji bi izliječio srpsko društvo.
Političke stranke, polako ali sigurno , završavaju svoju istorijsku ulogu. Postale su same sebi svrha i mehanizmi interesnih grupa za legalizaciju korupcije i kriminala. Studenti, mladi ljudi, neka vam bude izazov da u budućnosti nađete pravi odgovor na takvu situaciju. Nemojte polagati potpunu nadu u one vođe koje se uzdaju u sebe , a ne u Boga. U njih ćete se uvek, na kraju razočarati. Svom snagom podržite verujućeg vođu, spreman na smisaonu žrtvu, i onog koji se odrekao materijalnog bogatstva, jer dolazi teško vreme koje će tražiti molitve Bogu da nam se rodi novi Rastko. Nemojte dozvoliti da vam je suština života isključivo materijalna dobit i dužina života bez dostojanstva. Nećete se bojati, niti imati strah, samo kada suočeni sa smrću imate veru u vaskrsenje. Radovaćete se spoznaji da dobrim delima i žrtvovanjem za druge, za narod, zadobijate večni život u Carstvu Božijem, bez obzira koliko trajao život zemaljski. Jer i jednim trenutkom koji sveobuhvatno budi dušu i otvara um i srce za Boga, zadobija se Carstvo Nebesko. Znaćete da ljudi, bez vere u Boga, da žive i dvesta godina na kraju završavaju duboko nezadovoljni i sa potpunim porazom. Čuveni pisac i (možda) političar, Dobrica Đokić, završavajući svoj ovozemaljskim život, duboko razočaran izjavio je da je poražen, da je njegova ideologija poražena.
Pogubno je da predsednik Srbije (od koje otkidaju Kosovo i Metohiju, sa opasnošću daljeg njenog razbijanja) izjavi ” Majkama neću slati sinove u kovčegu “. Takvu izjavu neprijatelji Srbije doživljavaju kao slabost i može ih ohrabriti da još odlučnije krenu u otimanje teritorije Srbije. A srpski narod, takva izjava, vodi u bespomoćnost i besmisao. Studenti i mladi ljudi priželjkuju da se vaspitaju u duhu junaštva, čojstva i rodoljublja, da im najvažniji smisao nije dužina golog života, već princip “Sine Marko, jedini u majke, bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogriješiti dušu “. Time vođena mladost poslaće poruku svetu ” Srbija Svetosavska, ubiti se ne da “
Banja Luka, Predsjednik SNP – Izbor je naš
08.02.2025. Čanković Dane
Komentariši