Od vajkada postoje samo dva tabora, dve strane. Jedna je sa Bogom, a druga protiv Boga. U srpskom narodu ta podela je specifična, dublja i u međusobnom sukobu tih strana donosi tragične posledice, ali i podvige i najviše ciljeve.
Ona strana sa Bogom uvek ima nadu, onu najuzvišeniju.
Pripadnici te strane znaju i osećaju da je “Kosovo srce Srbije”. I spremni su svojom žrtvom da ga odbrane, odnosno oslobode.
Druga strana nema nadu za uzvišene ciljeve. Za pripadnike te strane Kosovo je izgubljeno još 1389. godine, u najboljem slučaju 1999. A u budućnosti, takvi će prihvatiti da Kosovo srpsko nikad nije bilo. Srpski srednjovekovni manastiri i crkve – oni su nekoga drugoga, samo srpski nisu.
Pripadnici one prve strane, životima bi branili srpski identitet, veru i Slobodu. Takvi znaju da postoje duhovne i moralne vrednosti za koje se vredi boriti. Drugi prihvataju isključiv materijalizam i lični komfor. Čak nameću, srpskom narodu strano načelo, ” Čovek je čoveku vuk” i ” Nema večnih prijatelja, samo su večni interesi”. Podrazumeva se , materijalni. A srpski narod zna da u najtežim trenucima, Srbin, čovjek je čovjeku brat. I ko je srpskom narodu u najtežim vremenima, uvjek prijatelj. Ruski car je zbog Srbije ušao u rat i ako je carevina bila nespremna da ga vodi.
Drugi priznaju američke sankcije NIS-u, uopšte ne razmišljajući da ih Srbija, kao suverena država, može, treba, i mora odbiti kao izuzetno štetne za državu i narod. Prihvatajući takve sankcije, prihvataju i vjerovatan proces ulaska Srbije u novu vrstu kolonijalnog odnosa prema onima koji nameću sankcije.
Isti ti bi da “diversifikuju” sve što dolazi iz Rusije ( brzo će i od Kine ) , taman to što dolazi bilo najjeftinije i najkvalitetnije. A kada su izvori snabdevanja sa Zapada, onda “diversifikacija” nije potrebna. Oni kažu da nam je mesto u EU i njihovom sistemu vrednosti, zato što Srbija najvećim delom trguje sa njom i da odatle dolazi najviše investicija. A već decenijama se sve čini da Srbija sa Rusijom ima što manju ekonomsko-investicionu saradnju. I to se obezbeđuje na veoma lukav način. Oni ne razmišljaju da sa Srbije skinu najtežu “omču” SAD i nepravednih globalista – Ne razmišljaju da “diversifikuju” globalističku, međunarodnu bankarsku mrežu, tzv. SVIFT, preko koje prvo oni dobiju informaciju o svakoj novčanoj transakciji, i zahvaljujući kojoj ucenjuju. A, još devedesetih, ti nepravedni globalisti natjerali su da se na prostoru bivše Jugoslavije ukine Služba društvenog knjigovodstva ( SDK ) preko koje se najbrže i najjeftinije obavljao platni promet na tom prostoru. Zapadni finansijski stručnjaci dali su najviše ocene tom našem finansijskom sistemu. Danas SVIFT ima alternativu. Kada bi srpska vlast uvela takvu alternativu , onda bi dostojanstveno i bez posledica mogla odbiti američke sankcije, a i geostrateška situacija nije kao ona iz 1999.
Naterali su nas da ukinemo carinu i tako uništimo domaću proizvodnju, stočni fond. Sada uvozimo tuđu hranu koju oni preprodaju , a koja je skoro pa otrov. Uništili smo domaće banke…izvlače naš novac i budzašto prodana naša prirodna bogatstva. I kada nam daju “na kašičicu” od onog što su nam na lukav način uzeli, nažalost i zahvaljujući našim političarima – štetočinama i kriminalcima, mi im se do neba zahvaljujemo. I ono što je najgore, takvi naši političari vređaju zdrav razum naroda, pričajući da oni to rade za dobrobit države i naroda. Gde su sada nekadašnji političari od “autoriteta”, čija gordost je imala kosmičke dimenzije, poput bivših ministara Gorana Svilanovića i Božidara Đelića a u Srbiju je došao praznih džepova. Otišli su sa milionima evra, a narod trpi i ćuti. Sigurno takvih imamo i sada u aktuelnom režimu – gde će i kako će završiti ?
Ta dva tabora, u prelomnim vremenima, imaju suprostavljen odnos prema svemu, pa i prema sistemu vrednosti.
“Lakmus papir” da li ruski i srpski narod imaju rodoljubivu vlast koja radi u interesu naroda predstavlja odnos tih vlasti prema onom drugom narodu, srpskom, odnosno ruskom. Tako , kad god su Rusi imali rodoljubivu vlast, ona je istovremeno njegovala i dobre odnose sa srpskim narodom, kao i kad su Srbi imali rodoljubivu vlast sve je činila da razvija ne samo političke, kulturne i duhovne odnose, već i ekonomske sa ruskim narodom. Za razliku od toga, kad su vlasti tih naroda bile gotovo neprijateljske prema najvećem narodu u periodu SSSR-a i Jugoslavije, njihove vlasti, vlasti tih država činile su mnogo toga da ne samo udalje srpski i ruski narod već da ga i pokušaju međusobno posvađati. Razlog tome je što su te vlasti , nekad više nekad manje , bile pod kontrolom globalističkog Zapada (globalizam i nepravedni globalisti u svojoj suštini vekovima traju).
Zato ta dva tabora imaju različit pristup prema SSSR-u i Jugoslaviji.
Oni koji pripadaju strani protiv Boga, misle da treba podržati komunističke granice bivše sovjetske republuke Ukrajine i da su četri regiona, koja su ušla u sastav Ruske federacije na osnovu njihovog referenduma, i dalje u sastavu Ukrajine, te da je taj princip dobar za Srbiju zbog Kosova. Da su Ukrajina i Srbija u sličoj poziciji.
Oni koji pripadaju strani sa Bogom , smatraju da je Rusija i ruski narod, i Srbija i srpski narod u sličnoj situaciji i na onoj strani koja ima zajedničkog najlukavijeg neprijatelja.
Oba naroda slično su prolazila od globalista, u nametnutim tvorevinama, SSSR-u i Jugoslaviji. Događaji u Ukrajini samo su početak neutralizacije štetnih posledica za ruski narod izazvanim djelovanjem globalista kroz SSSR ( nekad štetnije, nekad manje štetno po ruski narod). Srbija vraćanjem Kosova pod svoju kontrolu, odpočeće neutralizaciju štetnih posledica izazvanih delovanjem globalista kroz Jugoslaviju.
Jedni bi da otvore i reše srpsko nacionalno pitanje na Balkanu, drugi to ne smeju ni pomisliti. Takvi se bore za suverenitet i teritorijalni integritet onih država za koje su zainteresovani nepravedni globalisti.
Najveća i suštinska razlika između ta dva tabora jeste u tome kakav odnos njihovi pripadnici imaju prema smrti.
Pripadnici tabora koji se bori protiv Boga, spremni su da ginu , ili ubijaju , u situaciji kada su obmanuti, u iluziji ili zbog gordosti, a u suštini zbog nevažnih ciljeva. Tužno je spomenuti one , sa te strane, koji u najdubljem besmislu…izvršavaju samoubistvo.
Koliko mladih Srba je stradalo u saobraćajnim nesrećama, od droge, alkohola, pa na neki način i kocke. A Srbin danas da pogine u odbrani srpskog identiteta, u odbrani Slobode, u odbrani sebe , Kosova i Metohije – e to je problem , za tu stranu.
Čija majka na kraju kaže – Imala sam ga rašta roditi?
Ona koja svog sina gleda kako godinama , razarajuće umire bez smisla, bez Života, zavisan od droge , kocke , alkohola…ili ona majka koja gleda svoga sina kako sa najvišim smislom, hrabro gine braneći svoj narod i svoju vjeru, osećajući najvišu ljubav u tom trenutku, kakvu ovi drugi za hiljde godina ne mogu doživeti.
Šta bi sada rekla majka Svetoga đakona Avakuma? Dao je glavu, zato što se nije odrekao svoje vere, Pravoslavne. Dao je zemaljski život, a zadobio večni i Carstvo nebesko.
I na zemlji postao je sveti. Još samo da mu Beograd na Kalemegdanu podigne spomenik.
Napomena, tekst ne spominje mlake (oni su u specifičnom grehovnom stanju), već studene i vruće iz jednog odnosno drugog tabora.
Predsjednik SNP – Izbor je naš – Dane Čanković
Banja Luka,
03.12.2025.
