од 22. до 23. маја 2025. године у Бањој Луци У периоду од 22. до 23. маја 2025. године у Бањој Луци одржана је међународна научна конференција под називом „Могућности сарадње са БРИКС+: руско искуство и српска визија“, чији је циљ био подстицање интердисциплинарног дијалога о потенцијалима сарадње земаља БРИКС+ са партнерским државама, са посебним акцентом на улогу Србије и Републике Српске у обликовању нових канала повезивања у оквиру настајућег мултиполарног светског поретка. Конференција, коју је организовало Књижевно удружење „Сусрет“ из Требиња, реализована је уз подршку Фонда за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“, Председничког фонда Републике Српске, Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, Амбасаде Руске Федерације у Босни и Херцеговини, Руског дома у Београду, као и партнерских организација и академских институција из Русије, Кине, Бразила, УАЕ и више балканских земаља.
Свечано отварање конференције, одржано 22. маја у амфитеатру Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, започело је уводним излагањем Милане Бабић, председнице Организационог одбора Књижевног удружења „Сусрет“ из Требиња, која је, обраћајући се прва, истакла симболични и концептуални значај форума, нагласивши: ”Стога, ова конференција није само академски или политички догађај, већ симбол дубљег процеса — трагања за равнотежом у свету који се мења. Република Српска тиме даје скроман, али принципијелан допринос изградњи праведнијег и стабилнијег глобалног поретка.” На скупу су се обратили и амбасадор Руске Федерације у БиХ, Његова екселенција Игор Андрејевич Калабухов, затим др Јекатерина Генадијевна Ентина, саветник извршног директора Фонда Горчаков, професор на Националном истраживачком универзитету „Висока школа економије“ и руководилац Одељења за црноморско-медитеранска истраживања Института за Европу РАН, као и доц. др Жељко Будимир, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске и универзитетски професор на Катедри за политологију у Бањој Луци. Програм свечаног отварања употпуњен је извођењем српских и руских народних песама у интерпретацији етно групе „Траг“, што је допринело свечаној и пријатељској атмосфери овог интернационалног научног догађаја.
Другог дана, 23. маја, у свечаној сали хотела „Босниа“ у Бањој Луци, одржан је радни део конференције, који је окупио низ еминентних стручњака из Русије, Кине, Бразила, Србије, Републике Српске, Северне Македоније и других земаља. У оквиру два експертска округла стола и омладинске сесије, представљене су теме које су обрађивале стратешке, економске, политичке и културне аспекте сарадње у оквиру формата БРИКС+, с посебним нагласком на улогу малих држава у креирању одрживог мултиполарног поретка.
Први експертски округли сто, који је модерирала проф. др Јекатерина Ентина, окупио је водеће стручњаке у области међународних односа и развојне политике. Доц. др Жељко Будимир, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, излагао је на тему супротстављања неоколонијализму у контексту БРИКС+, представивши могућности примене руских искустава у заштити суверенитета и економских интереса Републике Српске. Др Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије на Факултету за светску економију и међународне односе Високе школе економије у Москви, говорио је о политичкој важности БРИКС+ за Србију и Републику Српску, истичући потенцијале за стратешко зближавање у новонастајућем светском систему. Николaј Јакушев, научни сарадник Вологодског научног центра РАН и експерт на више међународних платформи, укључујући и ТВ BRICS, представио је нове облике економске сарадње у условима санкција, са нагласком на адаптабилност и потенцијал преноса руског модела на балкански регион. Скупу се онлајн обратио и проф. др Ши Чи-Ју, заслужени професор и директор Центра за студије Глобалног Југа Универзитета Тонгји у Шангају, који је говорио о месту и улози Кине у трансформацији глобалних односа у оквиру БРИКС+.
У другом панелу, чији је концепт постављен тако да осветли визију мултиполарности из перспективе глобалног југа, учествовали су истакнути стручњаци из Кине, Бразила и Србије. Проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и председница Института за азијске студије, анализирала је кинеску стратешку визију за БРИКС+ и њен допринос изградњи инклузивнијег и правичнијег светског поретка. Паулу Ногеира Батиста – млађи, бивши потпредседник Нове банке развоја и извршни директор ММФ-а, у свом излагању се осврнуо на економску алтернативу коју БРИКС пружа глобалном Југу. Проф. др Алексис Дантас са Државног универзитета у Рио де Жанеиру представио је визију развојне стратегије у Бразилу и њену корелацију са БРИКС+ пројектима. Проф. др Јекатерина Ентина говорила је и о значају јавне дипломатије, улози знања као средства међународног позиционирања, као и о улози Србије и Републике Српске у креирању међународних платформи сарадње. Завршно излагање у овој сесији имала је Анастасија Котова, руководилац пројеката у Фонду Горчаков, која је представила моделе руске јавне дипломатије и њихову примену у изградњи отвореног, инклузивног дијалога у оквиру БРИКС+. Панел је закључен излагањем проф. др Јанка Бачева, редовног професора Правног факултета при Међународном словенском универзитету у Македонији, који је у свом излагању на тему „Политички значај БРИКС-а за Македонију – перспективе и могућности за стратешко приближавање ради заштите македонских националних интереса“ осветлио значај БРИКС+ формата за националну политику и безбедносне приоритете Северне Македоније.
Конференција је закључена омладинским округлим столом, током ког су представљени резултати пројектног рада младих истраживача из Русије, земаља Заједнице независних држава, Бразила, Египта, Индонезије, Етиопије, Уједињених Арапских Емирата, Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније и других балканских и европских земаља. Тимови младих научника, под менторством еминентних професора и истраживача, представили су своје пројекте у оквиру тематских сесија, истичући актуелне изазове и потенцијале глобалне сарадње у формату БРИКС+. Сесијом је модерирала проф. др Драгана Митровић, која је, поред улоге модератора, била и научни ментор појединим истраживачким тимовима, пружајући стручну подршку у обликовању њихових пројеката. Стручни допринос сесији дао је и Александар Наджаров, аналитичар Центра за медитеранске студије при Националном истраживачком универзитету „Висока школа економије“ у Москви, који је такође био ангажован као ментор одређеним групама младих истраживача и својим коментарима понудио вредан аналитички оквир за дискусију.
Укључивање младих истраживача из различитих културних, академских и геополитичких средина представљало је суштински допринос не само иновативности и свежини аналитичког приступа, већ и стратешкој изградњи темеља за дугорочне мреже сарадње, размене знања и узајамног поверења. Тај процес је снажно афирмисао вредности интеркултуралног дијалога и подстицао визију конструктивног мултиполаризма заснованог на поштовању различитости, равноправности и заједничком промишљању глобалних изазова.
Конференција „Могућности сарадње са БРИКС+: руско искуство и српска визија“ представља важан допринос продубљивању дијалога и јачању сарадње међу земљама БРИКС+ и њиховим партнерима. У условима глобалних промена, овај скуп је отворио простор за размену кључних идеја и искустава, као и за изградњу нових партнерстава. Укључивање младих истраживача и међународних стручњака допринело је стварању основе за одрживу и инклузивну сарадњу у духу мултиполарности и узајамног поштовања.
